Вода и 1965. у Добoју гутала све пред собом
Кроз историју, простор БиХ био је захваћен великим поплавама које су тридесетих и шездесетих година задале велике муке становништву близу обала великих ријека.
Тако је 1965. године Добој захватила велика елементарна непогода. Наиме, за врло кратко вријеме, вода је поплавила град и оставила несагледиве посљедице. Велика водена стихија обиљежила је 1965. годину у Добоју. Иза себе је оставила опустошен град и беспомоћне људе.
Тог несрећног 12. маја, поплављено је 470 хектара земљишта на којем се налазило 1.480 стамбених зграда и 10.000 грађана. Страдала су и околна села, а индустријске зграде и предузећа, школе, комунални објекти у граду тешко су оштећени.
Поред војних лица, у спасавању града био је укључен и велики број становништва. Водена бујица покидала је електричне водове, трафо-станице, а ускоро је прекинут и ПТТ саобраћај. Ништа бољи случај није био ни са водоводним мрежама.
Тадашњи дневни лист "Глас комуна" редовно је извјештавао о стању у граду. Пренио је вијести о томе како су највећу штету претрпјели Дом здравља, Завод за запошљавање и Државни архив. Требало је много времена да се град врати у првобитно стање.
Помоћ је стизала са свих страна. Још истога дана када се вода повукла, Савез за здравље Скупштине општине Добој издао је одредбу о предузимању ванредних противепидемијских мјера за спречавање и сузбијање заразних болести. Њене новине, послије те катастрофе, објављивале су наслове попут: Била једном једна школа или фабрика. Тако је 65. увијек остала у негативном сјећању свих Добојлија.
Крајем тридесетих година прошлог вијека, грађане који су живјели на Бањалучком пољу мучио је поток који се сливао са Петрићевца. Како су тада писале "Врбаске новине", поток је плавио цијело Бањалучко поље, а градска власт и војска пребацивали су одговорност једни на друге.
- Становници на Бањалучком пољу моле нас да констатујемо да је пут и прилаз њиховим кућама немогућ од велике воде која се по пољу разлила од нерегулисаног потока. Наиме, поток који се салијева са Петрићевца није регулисан ни канализиран. Спуштајући се у Бојића хан у равницу разлије се и преплави цијело Бањалучко поље - писале су "Врбаске новине".
Како се на овом пољу налази више кућа ратних добровољаца, то су путеви ка њиховим кућама под водом. Они су више пута молили градско поглаварство да им регулише и канализира овај поток, али су увијек били одбијени једним те истим одговором - да је то дужност војске, пошто се она служи путем који води преко Бањалучког поља.
Војска такође одбија и каже да то није њена дужност. Тако становници Бањалучког поља немају више коме да се обрате и од кога да траже помоћ. Поток се баш сада, у ово доба године, највише разлије и поплави, тако да би се по њему могло пловити.
Ово што сада видимо у БиХ, али и у осталим земљама на Балкану су највеће поплаве и падавине у посљедњих 100 до 120 година. Тачније, у 120 година откада су 1892. године почела хидрометеоролошка мјерења у БиХ, ово су највеће забиљежене падавине. Посљедњи пут падавине су биле посебно снажне 1989. године и 2012. године када је пало око 150 литара односно 200 литара на квадратни метар.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
