Винстон Черчил: Српски краљевић, Титов отац или само мали крадљивац шећера

“Егоцентричан, дрзак, себичан. Без скрупула, са вишком самопоуздања и мањком контроле” – овако је укратко изгледао опис Винстона Черчила из пера његових савременика.

Фасцинирани његовом личношћу, а у исто вријеме застрашени његовом снагом, Руси су му наденули погрдан надимак Британски Булдог.

Ипак, овај неконвенционални тип, често у облаку дима цигаре и са чашом вискија у рукама, био је есенција контрадикторности. Током цијелог живота је одлазио у лов – у Шкотску на јелене, а у Француску на дивље свиње. Па ипак, био је љубитељ животиња. На његовом породичном имању су живели пси, мачке, коњи, свиње, рибе и црни лабудови.

Крштен је у англиканској цркви, а већи дио живота је био ангостик. У писму које је мајци послао 1898. године рекао је да “не прихвата хришћански, нити било који други облик религиозног вјеровања”. Ипак, тврдио је да је више наклоњен протестантизму него римокатоличкој цркви зато што је сматрао да је “корак ближе разуму”.

Волио је лудо и фатално Виолету Асквит, ћерку Херберта Хенрија Асквита, британског премијера у периоду 1908–1916. године. Оставио ју је пред олтаром и оженио Клементину, за коју је Асвитова тврдила да је “глупа као сова”. Ипак, и поред емотивне издаје, Винстон и Виолета су остали доживотни приљатељи, а она је чак и написала две књиге о њему.

Ванбрачни син Милана Обреновића

Омиљена теорија о Черчилу међу Србима је убједљиво та да је он у ствари изданак наше краљевске лозе. Да није ријеч о класичној митоманији без упоришта у реалности, говоре и подаци о великој привржености између Милана Обреновића и Винстонове мајке Џени. Како су обоје за то вријеме били слободоумни авантуристи, лако су се спријатељи и постали блиски. Међутим, енглески биографи демантују ову могућност, тврдећи да Џени никада не би ризиковала свој статус у друштву и вјеридбу са лордом Рандолфом, због кратке љубавне афере.

Мутави шепртља

Одрастање младог Винстона није било аристократски идилично. Хиперактиван, није баш био разуман, имао је низ говорних мана, а и муцао је. Падао је, из нехата се повређивао, а црни низ несрећа није се прекинуо ни његовим сазријевањем.

Једном у Њујорку 1931. године умало није изгубио живот у саобраћајној несрећи. Ипак, умјесто да постане обазрив и да избјегава опасне ситуације, учинио је нешто сасвим супротно: сви ти блиски сусрети са смрћу само су га наводили на још драстичније изазивање судбине и стављање себе у још већу опасност.

Творац космополитских израза

Многи знају да је искључиво захваљујући Черчилу израз “квислинг”, по норвешком колаборационом предсједнику владе Квислингу, ушао у ширу употребу, као синоним издаје. Ипак, ријеч која је најинтересантнија од свих које се приписују Винстону Черчилу јесте “самит”. Додуше, та ријеч је већ постојала и користила се за планинске врхове, али је он од ње начинио термин који се односи на састанке шефова држава и влада, због чега је ушла у све свјетске језике, укључујући и српски.

Талентовани сликар

Познато је колико је био плодоносан, талентован и награђиван писац, међутим, оно што је мање познато да ништа мање талента није имао ни за сликарство. Након избијања Првог свјетског рата, Черчил је 1915. године почео своју сликарску каријеру и за живота насликао око пет стотина дјела.

Волио је атрактивне, идеализоване предјеле, а многе његове слике с том тематиком завршавале су на разгледницама. Пабло Пикасо је о њему рекао: “Да је тај човјек сликар по професији, не би имао проблема да заради себи за удобан живот”.

Титов отац

Отац Тадеј творац је теорије по којој је Винстон Черчил у ствари прави отац Јосипа Броза Тита. Наиме он је у некој својој изјави помјенуо да је исповедао неког човјека кога је опсео “зли дух” који је имао увида у разне људске гријехе. Тај демон му је кроз уста запосједнутог испричао да је Тито син “Черчила и неке јеврејске проститутке”.

“Зато је Черчил послао законитог сина Рандолфа Титу – да се браћа упознају”, говорио је Тадеј. Цијелу причу су зачиниле тврдње о масонском ангажману које су пратиле обојицу.

Шећер, виски и цигаре важнији и од живота

Екстремна склоност ка уживању био би најкраћи и најтачнији опис Винстона Черчила. Удобан живот за њега је значио: добре цигаре и квалитетно пиће, послужене након обилног и укусног оброка. Толико је волио да пуши да су му током рата, када је често летио авионом, маску са кисеоником адаптирали да би могао да дувани кроз њу.

Што се тиче хране, љубав према квалитетном залогају Черчил је развио још од малих ногу. Једном је у основној школи добио батине након што је ухваћен у крађи шећера из ђачке мензе. Увијек је имао здрав апетит. Годину дана прије његове смрти, Клементина је захтијевала да пређе на дијету; његово рјешење је било да кришом купи вагу која је приказивала мању тежину од стварне. Живјети са њим сигурно није било досадно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.