Винету: Пола вијека на филму
Прије 50 година један француски глумац се нашао у Минхену на премијери једног њемачког филма. Није пуно од тога очекивао јер је у цијелом филму изговорио тек неколико реченица и због тога се прилично нервирао.
Тим је веће било његово изненађење кад га је пред биоскопом поздравила одушевљена публика. "Винету! Винету!", вриштале су младе дјевојке. Тада је коначно и Пјер Брајс схватио да је његова улога "ћутљивог црвенокошца" Нијемцима ипак нешто значила.
"Сан ваше младости постао је стварност". Тако је филм рекламиран у јесен 1962. "Фантастичан успјешан роман Карла Маја "Благо у Сребрном језеру" као монументални филм!". Након "праизведбе" у Штутгарту 12. децембра и премијере два дана касније у Минхену, посљератна је Њемачка пала у транс због Винетуа. Три милиона гледалаца отишло је у биоскоп због овог филма, и тако је започео талас филмова Карла Маја из шездесетих година.
Овај је успјех многе изненадио, прије свега продуцента филма Хорста Вендланта (1922-2002). Идеју за филм дао му је његов син, који је био одушевљени љубитељ дјела Карла Маја. Сам Вендлант није прочитао ниједну његову књигу. Због тога није ни вјеровао да ће се Нијемци тако масовно загријати за неког измишљеног Индијанца.
Редитељ Харалд Рајнл (1908-1986) је пак био добар познавалац дјела Карла Маја. Он је уз то био тај који је открио дивље романтичне пејзаже Лике као добру кулису за сцене с Дивљег запада. Међутим кад је улогу Виннетуа хтио да додјели једном мексичком глумцу, продуцент Вендлант је смјеста интервенисао. Тај би глумац у најбољем случају смио да глуми само Винетоуовог убицу, наругао се он. И све до пред сам почетак снимања нису имали главног глумца. Тада је Вендланту, на једном пријему током Берлинског филмског фестивала, за око запао један наочит млади Француз. Одлука је пала на лицу места: "Он је тај!". Пјер Брајс улогу је прихватио само зато што је чуо да ће у филму глумити и холивудска звијезда Лекс Баркер (у улози Винетоуовог пријатеља Олд Шетрхенда). "За Карла Маја нисам никад прије био чуо", признао је Брајс.
Шестог августа започело је снимање на азурно плавим Плитвичким језерима. "Човјек би тамо скочио у језеро и не би више излазио", хвалио је још годинама касније љепоте ових језера познати њемачки глумац Гецт Георг. На сету је владала атмосфера Вавилонске куле. Већину споредних улога и статиста глумили су становници тадашње Југославије, а ни Лекс Баркер ни Пјер Брајс нису знали ни ријеч њемачког. Једном је тако Пјер Брајс помислио да је редитељ повикао "Винету", па је загалопирао на свом коњу према камери. А редитељ Рајнл је само замолио "bitte ton" (молим тон).
Рајнл се сељакао с филмском екипом и 300 статиста и са 150 коња кроз Хрватску, Словенију, Босну и Херцеговину и Црну Гору. Продуцент Хорст Вендлант се касније присjећао: "Одједном ме ухватио ужасан страх и помислио сам - колико то све кошта." Но Рајнл га је умирио, а да би уштедио, снимао је сваки дан по 14 сати. "Тај је имао кондицију", причао је Вендлант. И глумци су вредно радили, "на челу с Лексом". Овај 1,93 м високи холивудски глумац, који је у филму без пардона сређивао читаве разбојничке банде, у стварности је био толико осјетљива душа да се једном, кад је Пјер Брајс доживио саобраћајну несрећу, онесвјестио. "Винету" је у незгоди ипак остао неповређен, а Лекс је кад је то чуо, заплакао од среће.
Филмови о Виннетуу након успјешног почетка низали су се један за другим, њих 11. Дјеца која су на зидове соба лијепила плакате с Винетоуом а које је објављивао часопис за младе Браво, израсла су касније у генерацију ´68. Међутим као студенте више их Винету није занимао. И тако је 1968. окончан овај успјешни серијал.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
