Вијек Марша на Дрину Станислава Биничког

"Марш на Дрину" доживио је и озбиљну међународну славу, тако су шведски састав The Spotnicks или познати британски The Shadows такође објавили обраде "Марша на Дрину", које су својевремено досегле високу популарност у појединим земљама.

Данас познати текст ''Марша на Дрину" написао је почетком шездесетих новинар и песник Милоје Поповић, а први га је извео хор КУД-а "Иво Лола Рибар" из Београда.

У част одлучних победа Срба на Церу и Колубари, првих великих савезничких побjеда у Првом свjетском рату, Бинички је 1914. године компоновао марш који је посветио команданту Другог гвозденог пука пуковнику Миливоју (Милоју) Стојановићу Брки, који је учествовао у Церској бици на кључном мjесту на Текеришу, а погинуо је у жару борби у Колубарској бици.

Бинички је то дjело компоновао у Ваљеву, гдjе се Музика краљеве гарде налазила тада у склопу српске војне команде.

Дjело је потом извођено и на Солунском фронту, гдје је стекло ширу популарност и међу савезницима. Постоји свједочење да су током пробоја фронта 1918. "Марш на Дрину" паралелно свирали оркестри свих савезничких армија.

Бинички је познат и као оснивач Опере Народног позоришта у Београду и композитор прве изведене српске опере "На уранку", а поред "Марша на Дрину" аутор је још неколицине композиција за војне дувачке оркестре и маршева.

Рођен је 27. јула 1872, у мјесту Јасика, надомак Крушевца, у породици инжењеријског пуковника Стевана Биничког, поријеклом са Баније, који је у том мјесту службовао. Музици су га учили Стеван Мокрањац и Јосиф Маринковића, код којих је пјевао у хору Обилић. Док је студирао математику на Филозофском факултету у Београду основао је Академско музичко друштво. Послије студија, током једне школске године предавао је у лесковачкој гимназији, а потом је четири године у Минхену студирао композицију и соло пјевање.

Бинички и Стеван Мокрањац, а по појединим подацима и Коста Манојловић, су оснивали и Српску музичку школу, која је касније добила име „Мокрањац". Бинички се посебно посветио компоновању од 1924, неријетко користећи фолклорне мотиве. Његово најпознатије дјело је опера "На уранку" из 1903. на текст Бранислава Нушића, сматра и првом српском опером са елементима народне музике.

Прије више година пронађен је у Београду риједак фоно запис, односно грамофонска плоча са снимком, највјероватније из прве деценије 20. вијека, у извођењу војне капеле којом је дириговао Бинички. Плоча је сада у власништву Народне библиотеке Србије.

У његовој родној Јасики, у својеврсној културној колонији, одржава се сваке године пригодна манифестација посвећена Биничком на којој се окупља велики број музичара, сликара и других умјетника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.