Васкрс дан побједе над смрћу
Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, побиједио смрт и свим људима од Адама и Еве до посљедњег човјека на земљи даровао вјечни живот.
Христос је васкрсао из мртвих рано ујутро, у први дан у седмици - недјељу, у оно доба. Том приликом, према предању, био је у гробу страшан земљотрес и анђео Господњи сишао је с неба и одвалио велики округли камен са улаза у гроб. Стражари, уплашени свим тим, попадали су као мртви. Марија Магдалена са још неколико жена пошла је са благоугодним мирисом да помаже тијело Христово. Када су пришле гробу, нису у њему нашле тијело Христово, него су од анђела примиле вијест о васкрсењу Господњем. Оне су одмах пожуриле да о томе обавијесте његове ученике. Предање и црквено пјесништво говоре да је Христос по свом васкрсењу прије свих обрадовао својим јављањем своју мајку пресвету Богородицу.
За овај празник веже се обичај фарбања и даривања јајима. То је један од најљепших и најрадоснијих српских обичаја, који се обавља у спомен на догађај када је света Марија Магдалена Мироносица путовала у Рим да проповиједа јеванђеље и посјетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон предала црвено јаје и поздравила га ријечима: “Христос васкрсе.” Црвена боја симболише Христову невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Домаћице јаја фарбају на Велики петак.
Васкрсу претходи пост који траје седам седмица. У суботу прве седмице часног поста пада празник Светог великомученика Теодора Тирона. Тога дана се у православним домовима кува жито.
Субота уочи празника Цвијети, које увијек падају у шесту седмицу часног поста, посвећена је успомени на васкрсење Лазара и на улазак Христов у Јерусалим, гдје су га дјеца свечано дочекала и поздравила. Тада се у храмовима служи вечерње богослужење и у цркву се уносе млади врбови ластари. Празник Цвијети се обиљежава одласком у цркву на богослужење и уношењем у кућу прољећног цвијећа.
Велика седмица се зове још и Страсна седмица, у којој се слави успомена на издају, хапшење и страдање Господа Исуса Христа. У тој седмици су најважнији празници - Велики четвртак и Велики петак. На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог и тога дана је Господ установио свету тајну причешћа.
Велики петак је дан велике туге. То је дан тишине у свим храмовима, дан када нема службе, када звона не звоне и дан када се плаштаница излаже на посебно украшен сто испред олтара, гроб Христов, гдје вјерници могу да је цјеливају до Васкрса. Када сване дан Васкрсења Христовог, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона и јављају долазак великог празника. Домаћин са својим укућанима одлази у цркву на свету васкршњу службу. Послије службе народ се међусобно поздравља ријечима “Христос васкрсе!” и “Ваистину васкрсе!” Тај поздрав траје све до Спасовдана.
Кад се дође из цркве кући, домаћин пали свијећу и окади све укућане. Пјева се васкршњи тропар или се чита Оченаш и друге молитве. Поново се честита Васкрс и сједа за свечано постављену трпезу. Домаћин први узима јаје, а за њим сви укућани. Тада настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало.
Први понедјељак послије Васкрса зове се Побусани понедјељак. Тога дана, према обичају, треба побусати гробове бусењем са зеленом травом. У неким крајевима овај дан се обиљежава као и задушнице.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
