Увертира у Први свјетски рат
Други балкански рат је вођен 1913. између Бугарске са једне и Србије, Грчке и Турске са друге стране. Исход рата је учинио Србију, савезницу Русије, важном регионалном силом, узбунивши Аустроугарску и на тај начин индиректно дао важан повод за Први свјетски рат. Рат је почео општим ноћним нападом Бугара на српску војску, без претходне објаве рата.
Већина бугарске армије је била концентрисана према српској војсци на ријеци Брегалници. Дан прије почетка напада Бугари су имали план да ликвидирају дио српских официра код Штипа. У недјељу, дан прије почетка напада, из Штипа, који је био у рукама Бугара, преко моста на Брегалници на српску страну стижу бугарски официри.
Тамо су позвали српске официре да дођу у Штип на заједничко сликање, са злонамјерним планом ликвидације пред сам почетак рата. Главни бугарски напад је планиран против Србије са њеном Првом, Трећом, Четвртом и Петом армијом, док је Другој армији повјерен задатак да нападне грчке положаје код Ђевђелије и Солуна. Бугара је било мање на грчком фронту и 30. јуна сукоби ниског интензитета су се претворили у грчке нападе дуж фронта.
Бугарске снаге су се одмах повукле са својих позиција сјеверно од Солуна (осим изолованог гарнизона у Солуну који је био освојен) на одбрамбене положаје код Кукуша. План да се концентрисаним нападом брзо уништи српска војска у централној Македонији није успио и Бугари су заустављени.
У крајњем сјеверозападном дијелу Бугарске, на јужној обали Дунава, налази се град Видин, кроз који су вијековима пролазили важни путеви Европе. Као град са стратешким положајем, он је био значајно насеље у различитим историјским епохама. Видинска опсада била је битка у Другом балканском рату, вођена од 25. до 31. јула 1913. године, између бугарске војске и српских јединица.
Од 5. до 8. јула Прва бугарска армија је спроводила офанзивне операције у долини ријеке Тимок, али улазак Румуније у Други балкански рат и неуспјех у борби против Грка навело је бугарску команду да усмјери главне снаге према региону Македоније. Напад румунске војске довео је до побуне војника у бугарској Деветој пјешадијској дивизији стационираној у области Фердинандова.
Већина побуњених војника је прогнана у Румунију. Искористивши ситуацију и слабљење бугарске одбране у региону Белоградчик - Видин, српска војска је наставила да напада, са намјером да освоји Видин. Дана 21. јула војници Прве тимочке дивизије су срушили бугарску одбрану Белоградчика, чиме је отворен пут према Видину.
У близини села Беларада догодио се први сукоб претходнице српске војске са дијелом бугарске војске из видинског гарнизона. Јула 25. истурени дијелови 16. и 21. дивизије тимочког батаљона, под командом пуковника Вукомана Арачића заузели су положаје око Видина. Срби су се појавили из три правца - са југа, сјевера и истока. Град је у првим редовима фронта бранило уз 1.200 војника и око 3.000 добровољаца, уз помоћ 52 топа, углавном застарјелих и са малом количином муниције.
Командант одбране је био генерал Кристо Маринов. Ујутро 27. јула српска артиљерија је почела да гранатира град и утврђење које га окружује. Тродневна паљба била је неефикасна и није изазвала велику штету међу војницима или цивилима. Дана 30. јула, након артиљеријских припрема српска пјешадија је напала западни сектор одбране (између Новоселца и Смирдана). Бугари су одбили два напада, користећи за одбрану артиљерију и митраљезе. Успјешна одбрана јужног дијела одбране омогућила је браниоцима да пребаце дио снага на главном правцу српског напада. 31. јула Срби су направили још један покушај да се град, овај пут, напада са сјевера. И овај напад је одбијен.
Током Другог балканског рата Србија је већ имала бежичне телеграфске справе, за које Бугари нису знали. Тако је једно вријеме српска војска прислушкивала бугарске телеграфе. То је трајало све док их Бугари нису открили, јер је било забрањено емитовање на српским бежичним телеграфима. Због те грешке Бугари нису, до открића, ни користили шифровање порука. Када је стигла информација да је потписан мир у Букурешту, којим је окончан Други балкански рат, обје стране су прекинуле паљбу, а српска војска почела повлачење. Бугарска је изгубила већину територија задобијених у Првом балканском рату, укључујући Добруџу, већину Македоније, Тракије и егејске обале, са изузетком луке Дедегач. Србија је постала доминантна сила на Балкану, а Грчка је добила Солун и његову околину, заједно са већином обале западне Тракије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
