Утемељивач Српске православне цркве

Био је велики жупан Рашке, родоначелник владарске династије Немањића која је Србијом владала 200 година  и творац моћне српске државе у средњем вијеку, а вријеме његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба. Поставио је основе државне самосталности Србије и њене политичке моћи.

Владавина

Стефан Немања је био четврти и најмлађи син српског властелина Завиде који је био у родбинским везама са династијама које су у то доба владале Рашком и краљевином Зетом.

Са власти је између 1166. и 1168. године збацио свог најстаријег брата Тихомира и врховну власт Византије.

Послије пропасти антивизантијске коалиције, у којој је учествовао, 1172. године, Немања се предао византијском цару Манојлу Комнину и признао га за свог суверена. Послије његове смрти 1180, започео је нападе на византијску територију и завршио ширење своје власти на све околне српске области  - Косово, Зету, Травунију, Захумље и Неретвљанску област. Његова експанзија је окончана поразом на Морави 1190, послије чега је Рашка поново постала византијски вазал, али је Немањи признат већи дио дотадашњих освајања.

На унутрашњем плану, окренуо се учвршћивању власти у земљи.

Задужбине

Његову владавину карактерише почетак подизања монументалних владарских задужбина, као и појава аутентичног српског стила у сакралној архитектури, познатог као Рашки стил, за чији почетак се узима његово подизање манастира Ђурђеви Ступови.

Поред њега, Немања је подигао и обновио читав низ цркава и манастира међу којима Студеницу (коју је подигао себи као маузолеј) и Хиландар, који је обновио из темеља са сином Савом 1198. године.

Повукао се са престола 1196. у корист сина Стефана (касније првог српског краља Стефана Првовјенчаног) и замонашио се под именом Симеон у манастиру Студеници.

Умро је 13. фебруара 1199 године у Хиландару.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.