Укидање ропства у САД

Током 1850-их ропство је било легално у јужним државама САД, док је у већини сјеверних укинуто. Линколн је био против ропства и ширења ропства на нове америчке територије на западу. Вратио се у политику како би се супротставио новом закону из 1854. године у који је сенатор Даглас уклопио намјеру да насељеници на новим територијима запада имају овлашћења да сами одлучују о ропству, а не да о томе одлучује Конгрес.

Ропство представља систем у коме људи представљају робу, у нечијем су власништву и немају права да одлучују о својој судбини. Систем ропства постоји од када постоји и човечанство. Представљало је институцију на коју су сви били навикли, и сматрали су је нечим сасвим уобичајеним и никоме није падало на памет да се због тога буни, већ су увијек за то налазили објашњења. Робови су били представници других поробљених народа, особе које су пале у ропство због дугова и слично. У неким крајевима су чак постојали закони који су дозвољавали родитељима да своју дјецу продају у робље, ако им је потребан новац.

У старом Риму је број робова достизао и до четвртине укупног становништва, а у градовима гдје је живјела висока класа број робова је био већи од броја грађана, јер је сваки богаташ имао цијелу свиту која га је служила и обављала све послове за њега. Роб је углавном био веома строго кажњен, ако би одбио да послуша свог господара, па макар и да је тај господар био најгори монструм на свијету. Мада је неријетко био и случај да су се робови веома добро слагали са својим господарима, који би им за награду давали слободу или добре услове живота. Роб је могао да буде било ко, независно од своје расе, религије или нације. Куповина и продаја се обављала на за то посебним пијацама, гдје су највреднији млађи мушкарци, јер су они могли много да раде.

Стари Словени су у великом броју били робови германских народа, па зато од ријечи слав потиче енглеска ријеч славе, која значи роб. Ропство се полако укидало по земљама почев од 13. вијека, и то често уз помоћ религије, јер је религија сматрала да су сви људи једнаки и да нико не треба да буде ничији роб… Вођене су велике дебате, и час би донијели закон о укидању, а послије би га враћали. Скоро у свим земљама било је укинуто ропство унутар земаља, али је оно остало да важи за колоније. У јавности су се често чуле критике против трговина робова. Нарочито када би у новинама доспијевале информације о условима живота робова на удаљеним плантажама и бродовима, јавност је захтијевала да се у области цијеле Британске империје донесе закон којим би се забранило ропство. Сам папа је захтијевао да се ропство забрани, па су католичке земље престале са тим негдје у 16. вијеку. Међутим власници корпорација нису хтјели ни да чују да се ропство обустави, јер им је требала радна снага за плантаже и то би представљао директан губитак профита. Имати робове је напросто било економски ефикасно. Стога је било потребно неколико вијекова да се ропство укине.

Након деценија кампања и протеста, десила се велика прекретница када је 1883. године донесен званичан акт којим се ропство забрањује у цијелој Британској империји. То је представљало један од великих момената у човјечанству, када је тако велика империја које се скоро издржавала од ропства, добровољно одлучила да се тога одрекне. То је био и велики сигнал свим осталим земљама свијета. Ропство је настајало да постоји у још неким земљама, али се сматра да је 1883. година била прекретница, која је ставила тачку на ропство широм свијета.

У Србији су постојала два облика ропства, узимање хришћанске дјеце у јањичарску војску, као и узимање дјевојака и жена за хареме. То је укинуто у ратовима за ослобођење Србије.

Нажалост, ропство никада није потпуно укинуто. Сматра се да данас милиони људи живе у ропском положају без слободе кретања. То су углавном дјевојке жртве проституције, особе које служе као нечији кућни робови, а у неким земљама као што је Мауританија, још увијек незванично постоји, и тамо око 20 одсто становништва живе као робови.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.