Тутанкамоново проклетство: Шта се десило са људима који су отворили његову гробницу?
Приче о "клетви" Тутанкамонове гробнице круже и дан данас, а све због смрти скоро свих чланова који су учествовали у отварању гробнице овог фараона.
Тутанкамонова гробница је откривена 1922.година, а лорд Карнарвон, који је финансирао истраживања Хауарда Картера, умро је убрзо након отварања гробнице. Њега је, наиме, ујео комарац, а лорд је ујед посјекао приликом бријања, усљед чега се рана инфицирала. Није дуго требало да се прошири прича о Тутанкамоновој клетви, пише Национална географија.
Након Карнавона, као жртве Тутанкамонове клетве помињани су и Џорџ Џеј Гулд И, који је након посјете гробници добио грозницу и преминуо, египатски принц којег је послије обиласка гробнице упуцала супруга, Карнавонов полубрат који је умро од сепсе након операције, итд. Штавише, на овом списку је и Хауард Картер – иако је истраживач умро 16 година након отварања гробнице.
Џенифер Вагнер, египтолог Универзитета у Филаделфији, каже да се у свакој древној египатској гробници налазе инсекти, буђ и бактерије које су се таложиле и по хиљаду година.
Недавна лабораторијска истраживања показују да су неке старе мумије заиста носиле и буђ, укључујући и две опасне врсте – Аспергилус нигер и Аспергилус флавус, које су могле да изазову реакције као што су згрушавање, али и крварење у плућима. Овакви токсини су били смртоносни за људе слабијег имунитета.
Неке гробнице су моге бити покривене другим бактеријама, које такође нападају плућа.
Научници су приметили и амонијак, формалдехид и водоник-сулфид. У великим количинама, ови гасови могу да изазову изритацију очију и носа и симптоме упале плућа, а у неким екстремим случајевима забиљежено је да су ове сусптанце изазвале и смрт.
Међутим, стручњаци који су истраживали смрт лорда Карнарвона вјерују да токсини нису једини узрок његове смрти. Стари Канарвон је био хронично оболео и прије него што је закорачио у Тунтанкамонову гробницу. Да се изложио неким смртоносним бактеријама и гасовима који вребају из гробнице, Карнарвон би умро много брже него што заиста јесте.
Де Волф Милер, професор епидемологије Универзитета на Хавајима, истиче да је лорд Карнарвон вјероватно био безбједнији у гробници него изван ње. Међутим, иако он сумња у порекло бактерија у гробницама, једно је сигурно – и данас, уз веома напредну технологију, отварање гробница представља ризик јер увијек постоји могућност да археолог удахне неку бактерију. Ипак, вјероватноћа да то доведе до смрти је веома ниска.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
