Тито је само за њега рекао да је већи од Југославије
Животна прича Радивоја Кораћа који је, попут Николе Јокића, из Сомбора. Нажалост, трагично је изгубио живот, али Титове ријечи о "Жућку" се и дан-данас памте.
Никола Јокић показао је и претходне ноћи у НБА лиги да је најбољи кошаркаш на свијету, не толико због маестралне партије него због свих одлика правог вође, а оно што многи заборављају да је у његовом граду - Сомбору - рођен још један кошаркаш уз кога без икакве дилеме може да стоји "један од највећих икада".
У питању је Радивој Кораћ који би 5. новембра прославио 86. рођендан, али нажалост његов живот прекинула је велика трагедија, прије више од пола вијека.
Нажалост, Кораћ је погинуо 2. јуна 1969. године, када је имао само 30 година, па нисмо успјели да видимо ни шта је све могао на кошаркашком терену. Ипак, његова заоставштина је и без тога огромна, а није згорег да се подсјетимо шта је то све Радивој Кораћ урадио и чиме је задужио државу и све заљубљенике у кошарку на овим просторима.
"Радивој Кораћ је био већи од Југославије"
"Жућко" је у вријеме своје смрти био вјероватно највећа спортска икона у бившој Југославији, а сви су га обожавали од Вардара па до Триглава, укључујући и предсједника Јосипа Броза Тита, пише Мондо.
"Радивој Кораћ је био већи од земље коју је представљао. Припадао је цијелом свијету!", биле су ријечи Јосипа Броза Тита на чији је захтјев ковчег са посмртним остацима Радивоја Кораћа био прекривен олимпијском, а не државном заставом, што је било врло необично, док је истовремено "Жућко" и први спортиста сахрањен у Алеји заслужних грађана.
"Жућкови" рекорди за памћење
Радивој Кораћ је са 16 година почео да игра за ОКК Београд, гдје га је чувени тренер Борислав Станковић користио на мјесту крилног центра, иако је имао "само 193 центиметра. Без обзира на то, постао је и остаће заувијек најбољи у историји овог клуба. Освојио је са "клонферима" четири титуле државног првака, просјечно биљежећи чак 30,7 поена по мечу. Само на мечу против Младости из Загреба, одиграном 1962. године, постигао је рекордна 74 поена.
Најбољи утакмицу у каријери пак одиграо је против шведског Алвика из Стокхолма у јануару 1965. године, наравно у Купу европских шампиона, када је постигао 99 поена. Фалио му је ипак тако само један кош да сруши рекорд Вилта Чемберлена.
Током каријере играо је још за белгијски Стандард из Лијежа и италијанску Петрарку из Падове, док је остало упамћено и да је одбио позив Црвене звезде. Према предању из шездесетих година прошлог вијека, легендарни Александар Гец му је нудио двособан стан и ФИАТ 1300 да обуче црвено-бијели дрес, али скромни Жућко је одбио сљедећим ријечима: "Хвала ти, Саша, али мене то стварно не интересује".
За репрезентацију Југославије дебитовао је 1958. године, дакле са тек двадесет, а играо је на четири Европска првенства и на три је био најбољи стријелац (у Београду 1961. године дао је 216 поена, двије године касније у Вроцлаву 239, па онда 1965. у Москви још 195). Два пута је освајао сребро на ЕП, као и два пута на СП, док је сребрну олимпијску медаљу донио и из Мексика 1968.
Укупно, одиграо је 157 међународних утакмица и постигао 3.153 поена, односно нешто више од 20 по утакмици, по чему је био убједљиво најбољи играч свог времена.
Трагично изгубио живот послије утакмице
Нажалост, живот сина Богдана и Загорке Кораћ, угашен је у 31. години. Погинуо је у саобраћајној несрећи код села Каменице, иначе само 12 километара удаљеног од Сарајева. Све се одиграло након утакмице репрезентације Југославије и селекције Босне и Херцеговине, послије чега је читава земља била у шоку.
Колико је пак био поштован, најбоље показује чињеница да му је на сахрани било више од 10 хиљада људи, а и Титове ријечи довољно говоре за себе. О мало коме од спортиста је причао на тај начин.
ФИБА је 1971. године, на приједлог тадашњег генералног секретара Вилијама Џоунса, у Кораћеву част покренула такмичење Куп Радивоја Кораћа, а кошаркашке утакмице нису одиграване 2. јуна по одлуци Кошаркашког савеза Југославије. Такмичење је у међувремену угашено 2002. године, а потом је Куп такмичење у Србији понијело његово име. У "Кућу славних" у Спрингфилду примљен је тек 2022. године, пола вијека после смрти, али тиме је бар на неки начин исправљена неправда.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
