Тесла (не) може бити светац
Поводом писања појединих медија да је Теслина научна фондација из Филаделфије упутила Синоду СПЦ и патријарху српском Иринеју приједлог да се Никола Тесла прогласи за свеца, вјерски аналитичар Живица Туцић је рекао да не види услове за канонизацију познатог научника који није, како је истакао, доприњео само Србима, већ читавом човјечанству, али да се тиме не умањује значај Тесле.
Да би нека личност била канонизована, односно проглашена за свеца не постоје правила и журба, али је потребно да буде испуњен један од могућих услова - мученичка смрт, култ у народу, јављање чудом или да су нетрулежне мошти.
“Оно што је у историји Цркве неки предуслов да би се неко канонизовао, то овде није присутно. Наравно, свако може предложити, али уобичајено је да се створи култ у народу да је неко светитељ”, рекао је Туцић Танјугу и објаснио да је на Цркви да за 20, 30 година процијени да ли је тај култ довољно учвршћен и да ли заиста постоји.
“Светитељи су били већином монаси, монахиње, епископи, али има и цивила, верника, грађана, односно људи који су водили хришћански живот”, рекао је Туцић и додао да је Тесла водио научни живот и има огромне заслуге, али да са теолошке стране нема услова да буде канонизован.
“За проглашење неког светим не постоје правила и журба, али треба да је неко водио свет, чист и честит, узоран живот”, рекао је Туцић, додајући да у српском “светачнику” има око 100 имена.
Свети архијерејски Сабор СПЦ на основу приједлога из неке епархије проглашава одређене кандидате за свеце, па је тако на посљедњем засједању у мају ове године донео одлуку да у диптих светих православне Цркве унесу двојицу свештеномученика и 40 ђака Момишићких пострадалих од Турака 1688. године.
Указујући да не постоји правило када се канонизација може обавити, он је истакао да се ријетко дешава да се неко прогласи светим убрзо послије смрти, већ да се обично то деси тек послије неколико деценија или чак вијекова.
“Црква не жури, потребни су одређени предуслови, међу којима су важнија два - исцељење болних који су му се молили или да су земни остаци, мошти, остали нераспаднути”, објаснио је Туцић.
Према његовим ријечима, ако је “кандидат” умро мирно, постаје преподобан или праведан, а ако је пострадао мученички за вјеру, онда се проглашава светим мучеником.
Туцић је напоменуо да је увијек било притисака на Цркву од појединих вјерника, група, епархија или чак власти да некога приброји светитељима и када нема довољно доказаних елемената за канонизацију.
“Некима је неко свет иако га Црква није таквим прогласила и уврстила у календар”, истакао је Туцић и додао да Цркви није лако да се томе супростави, као и да међу светима има дјеце, мушкараца и жена, владара, војника, монаха, епископа.
Руска православна црква саопштила је средином јула да је у посљедњих 15 година канонизовала 1.700 светитеља, новомученика и исповједника, а само је на сабору 2000. збору руских светитеља прикључено 1.097 имена.
Римокатоличка црква је тек од 10. вијека централизовала канонизације, а 1588. основала установу за то која 1969. постаје конгрегација.
Број нових локалних светитеља (блажених) и општих се увећавао, па је тако само претходни папа канонизовао 1.750 особа, а поступак за хиљаду и по је у току.
Папа Бенедикт Шеснаести допустио је довршење поступака који су били у поодмаклој фази, али не жели да настави ту праксу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
