Телеграм који је натјерао Хитлера на самоубиство

Агенције
Телеграм који је натјерао Хитлера на самоубиство

Један од најзначајнијих докумената из кључних тренутака Другог свјетског рата скоро је остао заборављен у сефу

Издајнички телеграм од другог највећег нацисте, Хермана Геринга, послат је директно Хителру, а порука коју је носио, заједно с напредовањем Савезника, била је довољан разлог да Хитлер прогута цијанид и убије се у свом подземном бункеру у Берлину.

Упркос значају који је овај документ имао на завршетак Другог свјетског рата, меморандум је завршио у једном сефу у Јужној Каролини и готово је заборављен више од деценије, све док један студент није о њему написао дипломски рад.

Телеграм је ових дана продат на аукцији за 55.000 долара, што није нимало лоше за комад папира који је насумице узет у мрклом мраку. А овако је текла прича...

23. априла 1945. године совјетске снаге озбиљно су окруживале водеће нацисте, али не и Хермана Геринга - врхунског пилота из Првог светског рата који је 1933. помогао Хитлеру да преузме власт и који је остао уз њега док се Трећи рајх неометано ширио. Геринг је био толико близак с Хитлером да је у јуну 1941. године поглавар издао тајни декрет у којем је навео да у случају да га улове или убију, његово место преузима Геринг.

Но како је рат трајао, Хитлер је постао сумњичав по питању свог замјеника, а док су се Совјети приближавали Хитлеровом бункеру, Герингу није било ни трага ни гласа. Он се наиме скривао око 800 километара даље у баварским Алпима.

Из нацистичке базе у планинском градићу Берхтесгадену, Геринг је послао телеграм Хитлеру кратко послије поноћи.

"Мој фиреру,

генерал Келер ме данас обавијестио на темељу комуникације коју је добио од пуковника генерала Јодла и генерала Кристијана, а према којима сте Ви донели одређене одлуке у вези са мном и нагласили да ћу ја, у случају да буде потребно преговарати, бити у бољој позицији од Вас у Берлину.

Ове одлуке су ме изненадиле, али сам их и схватио озбиљно, па морам претпоставити да сте Ви, у случају да до 22 сата не добијем никакав одговор, изгубили слободу дјеловања. Тада ћу сматрати да су услови Вашег декрета испуњени и дјеловати за добробит нације и домовине.

Знате да се саосећам с Вама у овим најтежим сатима свог живота и не могу изразити ријечима своје осјећаје. Нека Вам бог буде у помоћи и помогне Вам да дођете овде, упркос свему, што прије то буде било могуће.

Ваш одани Херман Геринг"

Прве назнаке сумње и коначан пад

Према аутобиографији Албера Шпера, Хитлеровог главног архитекта који је постао министар наоружања у нацистичкој Њемачкој, они блиску фиреру искористили су овај телеграм како би ослабили Хитлерово ионако већ лоше мишљење о Герингу.

Они су тврдили да је потоњи одлучио да изведе државни удар и преузме вођство, иако су тиме можда само жељели навести Хитлера да отпутује у Берхтесгаден и оданде преузме вођство.

Хитлер је првобитно вијести примио апатично и такав је био цијели дан, али када је мало касније стигао још један телеграм од Геринга, то је била кап која је прелила чашу. У њему је писало:

"Министру рајха Фон Рибентропу,

замолио сам фирера да ми прослиједи инструкције до 10 сати увече, 23. априла. Ако до тог тренутка буде очигледно да је фирер лишен слободе и не може руководити рајхом, на снагу ће ступити његов декрет из 29. јуна 1941. године, према ком сам ја насљедник свих његових послова као његов замјеник.

Ако до поноћи 23. априла 1945. године не примите никакве даље упуте директно од фирера или мене, одмах ме посјетите.

Геринг, рајх маршал"

Хитлер је након овог телеграма одлучио да Герингу укине сва овлашћења, увјерен да га овај заиста планира смакнути с власти и већ планира даље послове, те му је послао телеграм у ком га је оптужио за издају и рекао да га неће даље казнити ако овај одмах поднесе оставку због здравствених разлога.

Хитлер је напокон изашао из стања апатије те су се измешали горчина, немоћ, самосажаљење и очај.

Велики вођа заборавио је на присутност других док је очајно узвикивао: "Знао сам то све вријеме. Знао сам да је Геринг лијен и неспособан. Због њега је пропало вазудухопловство. Био је корумпиран. Због његовог примјера у држави је могло бити корупције. Осим тога, годинама је наркоман. Знао сам то све вријеме".

Према Шперовој биографији (коју је писао током служења 20-годишње затворске казне након суђења у Нирнбергу), Хитлеров бијес брзо се претворио у депресију.

"У реду", наводно је рекао Хитлер, "Нека Геринг договори предају. Ако је рат ионако изгубљен, није важно ко ће то учинити".

Хитлер је наводно изгубио сву снагу за даљу борбу и одустао је од свега. Недјељу дана касније, он и његова пратиља Ева Браун починили су самоубиство.

Геринг је стављен у кућни притвор, али га је ослободила нацистичка ваздухопловна снага - Луфтвафе. Затим се упутио на запад, у нади да ће се предати Американцима умјесто да га заробе Совјети.

И заиста, 6. маја уловили су га Американци који су га заробили у Луксембургу, а затим Нирнбергу, гдје је био један од водећих нациста којима је суђено. Осуђен је на смрт вјешањем, али се неколико сати прије извршења казне сам убио, тако што је попио капсулу цијанида.

Убрзо након Хитлеровог самоубиства, његов су бункер у Берлину заузели совјетски војници.

Американац није имао појма на шта је наишао

Мјесец дана касније придружиле су им се и америчке трупе, које су затекле бункер у мрклом мраку, оштећен гранатирањем, опљачкан и поплављен.

У том мраку капетан Бенџамин Брејдин, уз помоћ свјетлости упаљача, зграбио је прегршт сувенира с нечијег стола и извукао се напоље. Кад је изашао, разочарао се јер је увидео да је његов плијен чинила тек стона лампа, папир с некаквим рукописом, празни меморандуми, телеграми на њемачком и писмо насловљено на 'драгог Хајнриха'.

Након свега, Брејдин је документе понео са собом у Јужну Каролину, наводно потпуно несвјестан њиховог значења. Спаковао их је у сеф банке, у ком су остали до 1958. године.

Тад је Брејдинов син Џејмс однио документе свом професору историје на војни колеџ. Будући да је професор Роберт Рајки знао њемачки, брзо је увидео њихов значај и увјерио Џејмса да на тему телеграма напише дипломски рад.

Брејдин је послије уручио телеграм Рајкиу, али његова супруга Џерви тврди да није знао колико важан историјски документ прослеђује.

Да је знао, вјеројатно би га сачувао, јер је на аукцији цијена премашила сва очекивања. Умјесто очекиваних 15.000 до 20.000, неименовани купац из Сјеверне Америке платио је за њега чак 54.675 долара пише Вашингтон Пост.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана