Тајне обелиска из 19. вијека на бањалучком пољу: Како је споменик Аустријанцима завршио на разгледницама Бањалуке

У каснијим вијековима кроз град су прошли многи владари, хероји, освајачи. Онима који су у поход кренули након Берлинског конгреса, споменик још стоји на бањалучком пољу, али је питање до када.

Аустроугарско освајање трајало је од 29. јула до 20. октобра 1878. на основу одлуке Берлинског конгреса, када је дато зелено свјетло да се цијела БиХ, па и Бањалука, нађу под управом Хабзбуршке монархије.

Дио богате историјске ризнице Бањалуке из тог периода је и, додуше данас запуштени споменик - обелиск на бањалучком пољу. О његовој обнови и измјештању се шушка годинама, а у жижу јавности Бањалуке, али и изван ње, доспио је прије неколико дана након грешке која се поткрала у једном допису градским одјељењима гдје је, умјесто обелиска, наложено премјештање познате градске роштиљнице "Обеликс" на гробље"Свети Марко".

Причу о томе откуд и због чега аустријски обелиск у срцу Бањалуке за "Глас Српске" је испричала начелница Одјељења за заштиту културно-историјског насљеђа у Заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Српске Милијана Окиљ.

Наиме, након борби које су вођене у периоду од 14. до 16. августа 1878. године аустроугарска војска је заузела Бањалуку те на бањалучком пољу подигла споменик аустроугарским војницима погинулим у тим окршајима. Споменик је подигнут у близини некадашњег комплекса Војне болнице, данашњег парка "Младен Стојановић" и Војног кампуса Врбас, гдје се данас налази универзитетски кампус.

Споменик чини постоље на коме почива обелиск, како каже, прилично здепасте форме, завршен пирамидалном круном.

- На споменику су се налазиле двије табле са натписима. Натпис на већој табли био је посвећен погинулим војницима, а садржај натписа на мањој плочи није познат. Појављује се на више разгледница Бањалуке, на којима је наведена 1878. година, мада се може претпоставити да је споменик подигнут годину касније - истакла је Окиљева.

Споменик се данас налази у лошем стању због дугогодишње изложености негативним природним и антропогеним факторима. Прва иницијатива за измјештање споменика покренута је 2007. године, када је предложено да нова локација буде у близини постојеће.

Завод је тада прописао мјере техничке заштите за измјештање споменика у складу са Законом о културним добрима, али та идеја није реализована, као и многе које су услиједиле послије тога. Била је предложена и локација у близини тврђаве Кастел, а организација Аустријског црног крста 2010. је иницирала израду нове спомен-плоче.

- Споменик се налази на простору који је данас дио стамбеног насеља, док је првобитно то био парковски простор репрезентативног карактера, за војно шеталиште. Посљедња идеја је да се споменик премјести у гробље "Свети Марко", за шта су, осим сагласности Завода, потребне и сагласности Градске управе. До сада није урађена пројектна документација која је неопходна за измјештање споменика. У надлежности Завода је издавање мјера техничке заштите и сагласности на пројектну документацију. Ако се обезбиједе све потребне сагласности и новчана средства, доћи ће до реализације - истакла је на крају.

Тему измјештања обелиска са бањалучког поља, која је и довела до гафа у бањалучкој Градској управи, покренуло је Друштво пријатеља Аустријанаца у БиХ. Предсједник тог друштва Златко Бендер каже за "Глас Српске" да је у питању важан споменик, да траже промјену локације јер на садашњој ниче српско-руски храм те стамбено насеље.

- Добили смо одобрење од бањалучког бискупа Фрање Комарице да може ићи на гробље "Свети Марко" - рекао је Бендер.

Осим обелиска, тадашња Аустроугарска је оставила доста печата у историји Бањалуке, као и у другим градовима у Српској. Током четири деценије, колико је трајала аустроугарска власт, град је све више добијао европски изглед и садржаје.

Под протекторатом Аустроугарске град постаје занатски и индустријски центар. Темеље за такав прогрес ударили су калуђери фрањевачког самостана Траписти, који је изграђен седамдесетих година 19. вијека. Они су у оквиру самостана изградили млин, пивару, циглану, фабрику текстила и хидроцентралу у Делибашином селу, а били су неимари индустријских погона за израду тјестенине и чувеног сира траписта.

Аустријанци убрзано раде на изградњи путева и мостова, тако да 1891. године жељезницом спајају Бањалуку са Бечом и Будимпештом. Почиње експлоатација руда из налазишта на Лаушу и у близини Котор Вароша, отварају се индустријски погони, образовне и здравствене установе.

Прва болница изграђена је 1879, Фабрика дувана почела је са радом 1888, а седам година касније први ученици су сјели у клупе Реалне гимназије.

Аустроугарска власт прави и први званични попис становништва 22. априла 1895. године, према којем је у Бањалуци живјело 13.566 становника, а тада су засађени и дрвореди, који су и данас заштитни знак Бањалуке.

Иако је аустроугарска власт била мање деспотска од османлијске и "прокламовала" начела слободе и једнакости, у народу су се током година развијали отпор према туђину и радничка свијест. Почели су штрајкови, све гласније побуне и позиви на ослобођење од окупатора.

Након година окупације, Бањалука је дочекала слободу у Првом свјетском рату 21. новембра 1918. године. Тада је славна српска војска, два мјесеца по пробоју Солунског фронта, ослободила и велики дио БиХ, а њен улазак у Бањалуку народ је дочекао са одушевљењем.

"Мали ражањ"

Обелиск у преводу значи "мали ражањ" и означава монолит са четири странице који се сужава према врху. Постављани су у пару и испред пилона храмова. Обелиск представља симбол Сунца и подсјећа на историјски култ усправљеног камена на којем се "одмарало" Сунце након заласка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.