Тајне британске службе: Тито је 1948. тражио азил у Швицарској
Београд - У Аероклубу у Београду синоћ је одржана промоција књиге “MI-6 Историја тајне обавјештајне службе 1909-1949”, аутора Кеита Џефеија, која обрађује дјеловање британске обавјештајне службе.
Отправник послова Амбасаде Велике Британије у Србији Дејвид Мекфарлјен на почетку је рекао да када је размишљао коме би додјелио задатак да напише књигу пуну тајни, логичан избор пао би на аутора Кејта Џеферија.
Према ријечима МцФарланеа, он је данас један од најцјењенијих историчара у Великој Британији. Историчар Никола Самарџић рекао је како је “појава овакве књиге попут неког удара астероида''.
''Ми морамо да сачекамо да се слегне сва прашина коју је ова књига подигла и наравно да почнемо да је читамо”, рекао је Самарџић.
Проблем са овом књигом, како види Самарџић, још на самом почетку бит ће тај “што не постоји медији, публика, не постоји академска заједница која би могла један овакав подухват да прате”.
“Тајне су данас роба каква су крајем XIX вијека били дијаманти, какав је тридесетих постао хероин. Информације су хероин за глобалну јавност која у феномену тајних или полутајних службених и неслужбених информација покушава да се заштити од стварности коју увијек није у стању да разумије”, описао је драж овог дјела Самарџић.
Књига је посвећена првих четрдесет година од оснивања тајне обавјештајне службе Велике Британије, која је у међувремену постала цивилна служба.
“Занимљиво је интересовање Енглеске за Блиски исток који је она показала још 1580. када су почели да потискују мале италијанске републике. То је једно дуго интересовање, као да су знали да иза тих пустих предјела леже одређена богатства”, навео је Самарџић.
Оно што је занимљиво, додао је, јесте да је мало обавјештајаца у почетку радило за британску тајну службу.
На почетку Другог свјетског рата било их је између 40 и 50. Велика Британија је прије свега због својих обавјештајних сила одиграла кључну улогу у том рату.
Дипломата и бивши начелник Државне безбједности Горан Петровић је изјавио да се у “књизи налазе на стотине и хиљаде имена, датума, чињеница, догађаја, информација и на свакој другој, трећој или петој страни може се наћи скраћени синопсис за један шпијунски филма типа Јамес Бонд”.
Као један од најљепших дијелова књиге, Петровић је издвојио оне дијелове у којима се надмећу руске и британске тајне службе.
За догађања на нашим просторима, Горан Петровић је рекао да се помињу “спорадично и фрагментарно, спомињу се имена неких агената који су били у тајној британској служби, поједини Југословени и постоји дио на двије стране који говори о Драгољубу Дражи Михаиловићу и Јосипу Брозу Титу” и њиховом односу са савезницима и Нијемцима.
У књизи се, такође, налази и податак да се Јосип Броз Тито обратио швицарским властима за азил 1948. године. Подсјетимо, то је вријеме сукоба Тита и Стаљина када се у Југославији страховало од совјетске инвазије.
Петровић није могао да потврди ово јер није сигуран у то колико је ова информација провјерена и поуздана.
“Ову књигу је немогуће препричати. Сви они који буду читали ову књигу неће у њој пронаћи фасцинантне, шокантне, тајне информације које се први пут откривају, али ће моћи да уживају у својеврсном слагању те слагалице и да ту једну слику сагледају на сасвим други начин”, закључио је Петровић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
