Дан младости обиљежаван на данашњи дан: Славио се као Титов рођендан и носила се штафета
Данашњи дан, 25. мај, у бившој Југославији обиљежаван је као Дан младости и рођендан Јосипа Броза Тита.
Велика свечаност кулминирала би раскошном прославом на стадиону ЈНА у Београду, гдје су хиљаде омладинаца, војника и многих других изводили слет младости.
Штафета је уведена 1945. године, а на Титову иницијативу, 1957. догађај је проглашен Даном младости. Иако је рођен 7. маја, Маршалов рођендан обиљежаван је 25. маја, након што је преживио Десант на Дрвар.
Саставни дио обиљежавања била је Штафета младости, која је претходно ишла кроз цијелу СФРЈ, „од Вардара до Триглава", те је на свечаности 25. маја додјељивана Титу. Посљедњи Дан младости који је обиљежен за вријеме његовог живота био је 1979. године.
Како је остало записано, стадионом ЈНА на почетку је одзвањало „За Тита, ура, ура, ура". Док је десетине хиљада младих Југославена повикивало с терена, хиљаде дланова аплаудирало је с трибина. На пјесму „Друже Тито, ми ти се кунемо", публика, али и Тито били су на ногама.
Потом су се редале пјесме, млади су плесали на терену, а салву одушевљења донио је моменат када је на стадион утрчала Саније Хисени, ученица с Косова, носећи штафету младости, „симбол братства и јединства", „љубави према другу Титу"…
Према свједочењима, млади у Југославији догађај су ишчекивали с нестрпљењем, а тек учешће у слету, била је права част. Осим музике и плеса око 25. маја и љубитељи спорта дошли би на своје, јер је и финална утакмица у Купу маршала обично играна тих дана.
Послије Титове смрти 1980. године штафета је предавана предсједнику Социјалистичког савеза омладине Југославије.
Одржавање слета укинуто је одлуком Савеза социјалистичке омладине Југославије 26. јануара 1988. године.
Појединци и организације које баштине тековине Народно-ослободилачке борбе Дан Младости на неки начин обиљежавају и данас. Велики број штафета данас се чува у Кући цвијећа, Титовом маузолеју у Београду.
Јосип Броз Тито
Јосип Броз Тито (1892-1980) био је доживотни предсједник СФРЈ и Савеза комуниста Југославије, који је управљао Југославијом 35 година, рођен је на данашњи дан 1892. године.
Рођен је у Кумровцу у Аустроугарској. Изучио је у Сиску браварски занат, па је почео да ради као металски радник у Загребу, а затим у фабрикама у више земаља.
Као аустроугарски каплар учествовао је у Првом свјетском рату.
Борио се против српске војске током аустроугарске агресије на Србију, о чему се никада није говорило у његовој биографији.
Тешко је рањен и заробљен 1915. године на Карпатима, на Источном фронту. Послије тога учествовао је у Октобарској револуцији.
У Југославију се вратио крајем октобра 1920. године, када је постао члан Комунистичке партије Југославије, а 1937. њен генерални секретар, вољом Јосифа Висарионовича Стаљина, послије смјењивања и стријељања Милана Горкића.
Радио је 1936. и 1937. у Коминтерни у Москви.
Као вођа Комунистичке партије Југославије водио је у Другом свјетском рату партизански устанак против Нијемаца од 1941. године до краја рата.
Био је један од оснивача и истакнутих лидера Покрета несврстаних.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
