Све нације једна војска - Легија странаца

Осим у Алжиру, легија је послије реформисања учествовала и борбеним походима против Италије (1859) и Мексика (1863) гдје се 30. априла 1863. догодила најпознатија битка ове јединице. Наиме, три официра и 63 легионара се на подручју плантаже Камероне успијевају један дан одупријети нападу око 2.000 Мексиканаца. У овој бици гину скоро сви легионари, док се њих пет одлучује за битку до задњег, те прса у прса, са натакнутим бајонетима тројица одлазе у смрт.

Једина два преживјела легионара потписују капитулацију само под условом да задрже своје оружје и да се побрину за мртве. Овај дан се у легији слави као највећи празник, а метафорично показује оданост легије Француској и борбу до задњег. Од тада, се на свим заставама регимената у част палим, овај датум и име битке наводи испод амблема јединице. До данас, ова јединица је прошла многа ратишта и тиме бранила интересе француске републике.

Легија странаца је један од најпознатијих дијелова француске копнене војске (Armee de Terre). Овај интегрални дио је састављен од добровољаца из многих земаља, без обзира на њихову етничку, религиозну или језичку припадност. Једини услови за улазак у састав ове јединице (поред физичких) су оданост француској републици и толико познавање француског језика да би се разумјела наређења. Иако је састављена од добровољаца из различитих држава и културних простора, официрски кадар легије се састоји искључиво од Француза, што значи да добровољци у најбољем случају имају могућност доласка до подофицирских чинова.

Задатак легије у почетку је било штедња крви француских држављана, док је данас тај спектрум проширен. Сама легија се данас броји у најелитније француске јединице и учествује, поред специјалних мисија, у свим мисијама француске војске ван земље, док на самој територији Француске не смије дјеловати.

Иако се у данашњем смислу овакви војници називају плаћеницима, у историји ратовања овакви потези не праве изузетак. Већ Римљани, а касније и Турци су на овај начин попуњавали редове својих оружаних снага.

Легија странаца је организована у осам регимената (пуковнија), једну бригаду и два аташеа. Регименти имају различиту јачину, док назив регимент произилази из историјских погледа структуре. Сви регименти се могу означити као лаки моторизовани регименти у склопу копнених снага.

Незамјењив знак препознавања легије странаца је бијели кепи тзв. Кепи Бланц. Ову врсту капе у бијелој боји носе само подофицири и војници. Боја беретке легије је зелена (Beret vert), а ознаке се носе као код скоро свих француских јединица на десној страни. Грб легије је граната са седам ватрених репова која легију повезује са претходником, региментом Хохенлохе. Боје легије су зелена и црвена. Док зелена приказује тло, црвена означава крв. Ако се неки дио јединице налази на задатку, троугласта застава се окреће наопако, тако да се зелена боја налази доле, а црвена изнад. Тиме се означава ратно стање, тј. крв на земљи.

Мото легије је Legio Patria Nostra, што преведено значи: легија је наша домовина. Један од примјера самосталности и коријена легије је пјесма Le Poudin. Ова пјесма се пјева при маршу или, ако се јединице не налазе у ходу, само у ставу "мирно".

Легија странаца је за многе добровољце почетак новог живота. У принципу приступ легији имају мушкарци између 18-40 година, средње грађе тијела, не превисоки или прениски, не претешки или прелаки. Највећа пажња се обраћа на здравствено стање добровољца.

У прве двије године је забрањен контакт са родбином и пријатељима из претходног живота. Плата (900-1300 евра, са додатком исхране, смјештаја и гардеробе) се исплаћује у кешу. Легионари немају право на жиро рачун.

Послије 20 година службе, легионар има право на доживотну пензију и здравствену бригу. Пензија се исплаћује и у иностранству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.