Сумрак Аустроугарске царевине
Први свјетски рат је трајао од 1914. до 1918. године. У њему је учествовала већина великих свјетских сила, груписаних у два сукобљена савеза: савезника (окупљених око Тројне антанте) и Централних сила. Више од 70 милиона људи је било под оружјем, а од тога више од 60 милиона људи у Европи је било мобилисано у један од највећих ратова у историји.
Посљедице рата су биле више од 15 милиона убијених, 20 милиона рањено, а директне учеснице рата претрпјеле су и огромна разарања држава и привреда. Први свјетски рат познат је и под именима Велики рат и Свјетски рат (до избијања Другог свјетског рата).
Први свјетски рат водила су два велика савеза. Силе Антанте су на почетку чиниле Уједињено Краљевство, Русија и Француска и њихове придружене територије и протекторати. Бројне друге државе придружиле су се силама Антанте, од којих су најважније биле Италија, која се придружила априла 1915. и Сједињене Америчке Државе, које су у рат ступиле априла 1917.
Централне силе су прије почетка рата чиниле Њемачка, Аустроугарска и Италија, која је због Лондонског уговора од 26. априла 1915. године, којим је за Италију предвиђен дио Далмације, Истра, Горица, Кварнерска острва и Додоканези, приступила силама Антанте.
Османско царство придружило се Централним силама октобра 1914, а годину касније то је урадила и Бугарска. До завршетка рата, од европских земаља Холандија, Швајцарска, Шпанија и скандинавске државе остале су званично неутралне.
Непосредни повод за рат је био атентат на насљедника аустроугарског престола, надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914, кога је убио Гаврило Принцип, Србин из Босне, која је тада била дио Аустроугарске. Објава рата Аустроугарске Србији активирала је низ савезништава која су покренула ланчану реакцију објава рата. До краја августа 1914. већи дио Европе се нашао у рату.
Рат се водио на неколико ратишта који су пресијецали Европу. Западни фронт се одликовао системом ровова и утврђења које је одвајала ничија земља. Поред тога, жестоки сукоби вођени су на Балканском, Блискоисточном и Италијанском фронту, а непријатељства су се одвијала на мору, и први пут, у ваздуху.
Рат је окончан потписивањем неколико мировних споразума, од којих је најважнији Версајски мир 28. јуна 1919, иако су силе Антанте потписале примирје са Њемачком 11. новембра 1918. Најуочљивија посљедица рата је била нова територијална подјела Европе. Све чланице Централних сила изгубиле су територије, а створене су нове државе. Њемачко царство је изгубило своје колоније, проглашено је одговорном за рат и принуђено да плаћа велику одштету.
Аустроугарска и Османско царство су били распуштени. Од територија које је заузимала Аустроугарска створене су Аустрија, Мађарска, Чехословачка и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Османско царство је укинуто, територије Царства ван Анадолије су биле додијељене као протекторати силама Антанте, док је језгро Османског царства реорганизовано у Републику Турску. Руска империја, која је изашла из рата послије Октобарске револуције, је изгубила велики дио територије на западу, а на тим територијама створене су нове државе: Финска, Естонија, Летонија, Литванија и Пољска.
Први свјетски рат је означио крај поретка који је постојао послије Наполеонових ратова и био је важан фактор избијању Другог свјетског рата.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
