Страдиваријусове виолине - мит, бренд или квалитет?

Агенције
Страдиваријусове виолине - мит, бренд или квалитет?

Виолине које је израђивао познати италијански мајстор из 17. вијека Антонио Страдивари (Страдиваријус) временом су попримиле митски карактер, а експерти тврде да послије његове смрти 1737. нико није с успјехом поновио специфичан звук познатих виолина и виола.

Мајстор Страдивари је током живота заједно са сарадницима израдио више од 1.000 виолина. Иако их је до данас остало око 600, ти инструменти на аукцијама широм свијета још увијек постижу високе цијене због врхунског квалитета по којем су познати.

Наводно је тајна њиховог изванредног звука и отпорности у климатским приликама у којима су расла стабла од којих су грађене. Али, у којој је мјери ријеч о изузетном квалитетном звуку инструмента, а у којој је мјери посреди само "бренд" због чега онај који слуша себи сугерише да је звук посебан јер је у питању Страдиваријус, недавно је покушала да открије група америчких музичара и градитеља виолина.

Они су направили тест "наслијепо" у којем је учествовала група музичара. Виолине су им подијељене у хотелској соби са пригушеним свијетлима. Међу њима су били нови инструменти, али и двије Страдиваријусове виолине. Музичарима су на очи стављени повези како би организатори експеримента били сигурни да они не виде који им је инструмент у рукама. Један од учесника, виолиниста Џон Солонинка био је увјерен да ће без проблема успијети да препозна разлику у звуку између нове и Страдиваријусове виолине, али преварио се: "Утисак је био погрешан", с нјеверицом је признао.

На крају експеримента установљено је - музичари нису са стопостотном сигурношћу разликовали нове од старих инструмената, а након што су замољени да одаберу инструмент који им најбоље звучи - велика већина их се одлучила за модерну, "свијеже" израђену виолину.

Њујорк Тајмс пише да су зналци експеримент оцијенили контроверзним. Цијењени амерички виолиниста Ерл Карлис, дугогодишњи члан гудачког квартета "Џулиајрд" рекао је како га он подсјећа на покушај поређења Форда и Ферарија на паркиралишту "Волмарта" (робна кућа), па је експеримент поновљен с више квалитетнијих музичара и у бољим условима: умјесто у хотелској соби у концертној дворани. Али, резултати су били идентични.

Џозеф Куртејн који је организовао експеримент тврди да је помало разочаран и жалостан, јер се и сам бави израдом виолина.

"Велики дио живота посветио сам настојању да се, када је звук у питању, приближим тим старим инструментима и сада се питам: Зашто? Можда када разбијете мит, схватите да је дио вас заправо желио да вјерује у њега."

Вјерује се да је Антонио Страдивари рођен 1644, мада датум нигде није забиљежен. Рођен је у Италији у породици Алесандра и Ане Страдивари. Могуће је да је између 1666-79. године био ученик Николе Аматија мада постоје чињенице које управо то негирају. У сваком случају, 1680. године се осамосталио и отворио своју радионицу на Пјаца Сан Доменико у граду Кремони (Италија) и убрзо постаје популаран као мајстор изузетних квалитета. Почиње да прави моделе у стилу Аматија, али и да мијења лукове, експериментише са различитим дебљинама дрвета и лаковима. Његови инструменти се препознају по латинском натпису Antonius Stradivarius Cremonensis Faciebat Anno  .... (Израдио Антонио Страдивари из Кремоне године ...).

Најбоље инструменте, по данашњем мишљењу, направио је између 1698. и 1725. године, с тим да су најбољи примјерци настали око 1715. године, а да је пад квалитета примета послије 1725. године. Инструменти сигнирани послије 1730. су потписани са otto la Desciplina d'Antonio Stradivari F. in Cremona  .... и вјероватно су их направили његови синови Омобоно и Франческо. Претпоставља се да је Страдивари направио око 1.100 виолина, виола, гитара и чела. Данас постоји још око 650 Страдивари инструмената.

Антонио Страдивари је сахрањен 18. децембра 1737. године у Базилици Сан Доменико у Кремони. Црква је срушена 1868. године, а остаци Антонија Страдиварија нису били у стању идентификације тако да нису премјештени у нову гробницу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана