Становништво у вријеме аустроугарске колонизације

Улога страних досељеника

Након окупације, све значајнију улогу су добијали страни досељеници, који су потпуно преузели административне послове и управу. Аустроугарска је предузимала мјере осигуравања квалификованог и способног чиновничког кадра из Монархије, који би био политички поуздан ослонац новом режиму.

Тако је досељеничка бирократија заузела најважнија мјеста у управи и бројчано преовладала, док су домаћи чиновници остали на нижим позицијама. На тај начин је Аустроугарска јачала свој политички положај и економске интересе, а на рачун домаћег становништва, оштећујући га и привредно и социјално.

У градовима су муслимани били већински дио становништва, али се њиховим исељавањем, а усељавањем странаца (католика и Јевреја), мијења структура становништва, односно повећава број католика. Предлагано је и насељавање пензионисаних жандарма у БиХ. На томе се све више инсистирало 1910-1912, јер су аустроугарско Министарство рата и Генералштаб у томе видјели начин за учвршћивање позиција у БиХ.

Потешкоће

У то вријеме колонисти су имали много потешкоћа, мада је слика развоја колонизације идеализована. Посебно се истичу економски, културни и државноправни проблеми, али и проблеми везани за регулисање земљишног власништва, изградњу кућа, десетинског пореза, образовања општина, градње цркава, школа, задруга, путева и слично. Власт се неједнако бринула за досељенике, једне помажући више од других. Тако је чешка колонија Нови Вес због небриге власти прешла са гајења хмеља на гајење кромпира, док су колонисти у Виндхорсту и Рудолфшталу, уз бригу власти, могли прећи на рационалну привреду и, увођењем парних машина у пољопривреду, што је допринијело већем извозу жита из тих крајева, дати примјер домаћем сељаштву.

Колонисти су послије десет година од насељавања добијену земљу требало да преузму у своје власништво. Како је тај рок истицао, колонисти су све више тражили прелазак у босанскохерцеговачко поданство, што је доводило до бројних компликација. Послије аустроугарске анексије сви уговори су постали неважећи, па је Заједничко министарство финансија омогућавало досељеницима да и без земаљског припадништва пренесу добијено земљиште у грунтовно власништво. Међутим, то је довело до нових проблема везаних за неријешене границе између појединих колонија.

Односи

Односи међу досељеницима унутар једне колоније били су добри, као и између колонија, док је њихов однос према домаћем становништву био сасвим другачији. Није забиљежен ниједан случај насиља или неправде над колонистима од домаћег становништва.

По завршетку анексионе кризе 1909. године колонисти у Виндхорсту и Рудолфшталу су били у страху од околног српског становништва, па им је подијељено оружје, као и фратрима у самостану "Марија Звијезда". Долазило је до разних спорадичних неспоразума, нпр. због смањене испаше. Такође, односи су били поремећени и зато што је домаће становништво тешко долазило до свог комада земље, а колонисти су зарађивали новац продајући земљу коју им је поклонила влада. Колонисти су имали најбољу земљу и богате плодове са ње, добијали су помоћ за изградњу путева, набавку машина и стоке, а домаће становништво је за то вријеме било потиснуто у брда и притиснуто беговском самовољом, десетином и трећином. То је доводило до исељавања домаћег живља; радна снага је одлазила у иностранство, а најплоднија земља је одлазила у руке странаца.

Незадовољство

Уочи Првог свјетског рата и у току рата, колонисти Нијемци су молили власти да их врате у њихову домовину. Земаљска влада је побијала њихове аргументе за исељавање и указала на чињеницу да им је власт посвећивала посебну пажњу. До асимилирања страних досељеника није дошло, али је дошло до кроатизације католичких колониста из Аустроугарске. Ипак, она је захватила већином градове, а села у минималном обиму, јер је сеоска заједница била погодна за очување етничких особина колониста.

За вријеме аустроугарске владавине БиХ је напустило 140.000 муслимана, који су се одселили у Турску, као и 30.000-40.000 Срба, који су отишли у Србију. Странаца је било 114.591 или 6,04 одсто укупног становништва БиХ 1910. Највеће колоније су биле Виндхорст код Нове Тополе, Рудолфштал код Александровца, Вучијак и Нова Вес у прњаворској општини, Францјозефсфелд код Бијељине и друге. Колонизацију БиХ су подржавали мађарска Аграрна банка и католички црквени кругови.

Незадовољство босанскохерцеговачког становништва кулминирало је оснивањем националистичких друштава, чији је програм предвиђао ослобађање од страног елемента и уједињење са Србијом. Атентатом на Франца Фердинанда, изведеним од стране једног таквог покрета, "Младе Босне", дошло је до почетка Првог свјетског рата.

Маријана Тодоровић-Билић

(Аутор је професор историје)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.