Србију учинио најјачом војном силом на Балкану

Александар Поповић
Србију учинио најјачом војном силом на Балкану

Кнез Михаило Обреновић, који је укинуо "Турски устав" и Србију учинио најјачом војном силом на Балкану, рођен је 16. септембра 1823. године.

Дјетињство и ступање на власт

Михаило Обреновић је био најмлађе дијете кнеза Милоша и кнегиње Љубице. Родио се у Крагујевцу. Завршио је школовање у Пожаревцу, да би се затим са својом мајком преселио у Беч. Његов старији брат Милан Први Обреновић је добио престо по праву насљедства 1. јуна 1839. године. Међутим, био је слабог здравља и често је оболијевао. Владао је само мјесец и умро 8. јула 1839. у Београду. Послије његове смрти у Београду су се сакупиле народне старјешине и одлучиле да се на престо доведе други Милошев син, Михаило Обреновић.

На кнежевски престо ступио је први пут 26. јуна 1839. године. Млад и неискусан, није се најбоље сналазио у сложеном положају Србије. Свргнут је 1842. у буни коју је предводио један од најистакнутијих уставобранитељских првака, Тома Вучић-Перишић. Уставобранитељи су на скупштини изабрали новог кнеза Александра Карађорђевића.

Одлазак у иностранство

Послије буне Томе-Вучића Перишића, кнез Михаило се повукао из земље заједно са још хиљаду својих присталица преко Саве и Дунава. О његовој судбини одлучили су Аустрија и Турска. Кнез Михаило је упућен заједно са својом мајком и онима који су кренули за њим у Банат, на имање своје сестре Савке Николић, док је кнегиња Љубица послата у Нови Сад. Ту је и умрла 14. маја 1843 године. Кнез Михаило је брижљиво чекао када ће се поново вратити у Србију.

Друга владавина

Династија Обреновића се поново вратила на власт послије Светоандрејске скупштине крајем 1858. године. Кнез Михаило је дошао по други пут на престо послије смрти свога оца, кнеза Милоша, 1860. године. На почетку његове владавине учињене су значајне промјене. Укинут је "Турски устав", кнез је донио и наредбе за уређење народне војске и законе о порезима. Дана 3. јуна 1862. године на Чукур чесми је пала и српска крв, а Турци су почели да бомбардују Београд. Кнез Михаило је тада био на путовању у Лозницу и припремао је рат са Турском за ослобођење српских градова. У Београду је 23. јула 1862. на министарској сједници позвао све Србе да се одупру турским претензијама, а тачно послије два мјесеца јавио народу да је успио добити да се Турци иселе из Србије. Са бугарским емигрантима 14. јануара 1867. закључио је Букурештански уговор о заједничкој држави Срба и Бугара.

Убиство у Кошутњаку

Док је кнез Михаило Обреновић заводио апсолутизам у земљи, против њега је склопљена завјера са циљем да га убију. Главни организатори били су браћа Радовановићи, који су се светили због робије свог брата Љубомира. У недјељу, 29. маја 1868. године око пет часова поподне кнез Михаило је кренуо кочијама да се превезе до Кошутњака. У парку су се појавили Павле и Коста у црним одијелима, цилиндрима и пуцали у правцу кочије. Посљедње ријечи кнеза су биле: "Дакле, истина је." Кнез Михаило није имао законитих потомака и на престолу га је наслиједио Милан Обреновић, унук Милошевог брата Јеврема. Његов ванбрачни син Велимир није имао право насљеђа престола.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана