Срби подижу споменик америчком предсjеднику VIDEO

На данашњи дан прије 96 година српска застава први и једини пут вијорила се са Бијеле куће и свих јавних зграда у Вашингтону. Била је то заслуга Михајла Пупина, великог научника и највећег српског лобисте у Америци, и предсједника САД Вудроа Вилсона. Први човјек Америке желио је да тако ода почаст народу који се четири године упустио у храбру борбу за своју независност против надмоћног Аустроугарског царства.

Образовно-истраживачко друштво “Михајло Пупин” покренуло је иницијативу да се у Идвору, родном мјесту чувеног научника, постави биста Вудроа Вилсона, америчког предсједника који је највише учинио за интересе српског народа. Управо интерес нашег народа је нит која повезује ову двојицу значајних људи. Михајло Пупин, као почасни конзул Србије у САД, успио је да, у једном од најтежих периода у историји наше земље, добије подршку предсједника Вилсона и читаве америчке јавности.  

Захваљујући Пупиновом утицају, који је у то вријеме већ био угледни научник и професор на Колумбија универзитету, Вилсон није пристао на одредбе Лондонског уговора и каснијих договора Савезника којима се од новонастале Краљевине СХС тражило да направи територијалне уступке Италији, Румунији и Бугарској. Од Србије се, према тим договорима, очекивало да Румунији препусти читав Банат укључујући и Пупинов Идвор.  

- Моје родно место је Идвор. То је мало село које се налази у близини главног пута у Банату - записао је Михајло Пупин у “Пулицером” награђеној аутобиографији “Од пашњака до научењака”.  

- Ову покрајину су на Мировној конференцији у Паризу 1919. године тражили Румуни, али њихов захтјев био је узалудан. Они нису могли побити чињеницу да је становништво Баната српско, нарочито у оном крају у коме се налази Идвор. Предсједник Вилсон и г. Лансинг познавали су ме лично и када су од југословенских делегата дознали да сам родом из Баната, румунски разлози изгубили су много од своје убједљивости.

Због тога чланови друштва „Михајло Пупин” и мјештани Пупиновог родног мјеста вјерују да би пријатељство ове двојице људи требало обиљежити постављањем бисте америчког предсједника у Идвору.

- Национални доприноси Михајла Пупина изузетни су. Снажним лобирањем пружао је подршку интересима Србије пуних 30 година - објашњава Александра Нинковић Ташић, потпредсједник Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин”. - Управо због тога, уз многе друге иницијативе које смо покренули, а које имају за циљ да се сачува Пупиново наслијеђе, стоји и наша жеља да његујемо сјећања на оне посебне људе у свету који су интересима Србије пружили руку.

Вилсонов говор о Србима

Готово нестварно данас, на 98. годишњицу избијања Првог свјетског рата, звучи обраћање председника САД Вудроа Вилсона свом народу 28. јула 1918.:

У недељу 28. овога мјесеца пада четврта годишњица од дана када је дивни народ српски, прије него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата од стране Аустроугарске, био позван да брани своју земљу и своја огњишта од стране непријатеља ријешеног да га уништи. Племенито је тај народ одговорио - говорио је тог дана амерички предсједник.

  - И пошто је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био скршен. Премда надјачани већом силом, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила је оставила нетакнуту њихову чврсту одлучност да жртвују све за слободу и независност.

  Прикладно је да се народ САД присјети начела за која се Србија витешки борила и пропатила - оних истих начела за која се залаже и Америка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.