Шпијунка која је сексом промјенила ток Другог свјетског рата VIDEO

Ова лијепа Американка која је своје јединствене таленте ставила у службу Велике Британије, сматра се једним од најуспјешнијих шпијуна у историји, иако је њена прича добила далеко мањи одјек у односу на, рецимо, причу о Мата Хари.

Она је водила тихи рат против нациста и њихових савезника, а у некрологу поводом њене смрти 1963. магазин Time оцjенио је да је Пек “користила спаваћу собу онако како Бонд користи Берету”.

У њеној новој биографији “The Last Goodnight” Хауарда Блума коначно се разоткривају старе тајне. Прича је већ заокупила пажњу холивудских продуцената и Џенифер Лоренс је главни фаворит за главну улогу.

Како је то описао њен колега из МИ6, Бети је разоружавала мушкарце осмијехом и смарагдно зеленим очима.

“Трик је био у томе да мушкарца убједи да је он њен цијели универзум, што је класичан облик женске манипулације, али је она то радила на н-ти степен”, рекао је агент МИ6.

Бети је одрасла у високом друштву у Вашингтону, али је од 14. године живота била врло промискуитетна. Поред витке фигуре и љепоте, посједовала је и изузетну интелигенцију.

Затруднила је у 19. години, не знајући ко је отац њене бебе. Да би избјегла скандал, удала се за Артура Пака, британског дипломату, који је био готово двоструко старији од ње.

Брак је од почетка био осуђен на пропаст, нарочито након што ју је убједио да сина Тонија да хранитељској породици чим се родио. Она га никад није узела назад, а Тони је касније погинуо у Корејском рату.

Постала је држављанка Британије и као жена дипломате имала је мноштво прилика да задовољи свој авантуристички дух – и на политичком и на сексуалном плану.

Међу њеним љубавницима био је чувени британски новинар, који ју је упознао са својим шефом, лордом Бивербруком. Он је касње Бети помињао у код својих пријатеља из обавјештајне службе и заједно су одлучили да она има идеалну комбинацију љепоте, интелигенције и “помјереног” моралног компаса, како би била врло користан шпијун.

Пакови су се, међутим, преселили у британску амбасаду у Мадриду, недуго послије избијања Шпанског грађанског рата. Бескрајно храбра, Бети је координисала евакуацијом амбасаде из луке Сан Себастијан.

Шефови МИ6 били су фасцинирани када је, тражећи свог љубавника Шпанца заробљеног у мадридском затвору, успјела да убиједи секретара спољних послова да се сретне с њим.

С мужем се преселила у Пољску 1938, баш у вријеме када је та земља постала мета Хитлерових махинација. Иза тог премјештаја стајао је МИ6 који је желио да Бети коначно пружи шансу да ради с њима.

Она их није разочарала. Брзо се спријатељила с пољским интелектуалцима, а један од њих постао јој је љубавник. Од њега је на плавој софи извлачила све појединости о плановима нациста везаним за Чехословачку. Све информације до којих је дошла, прослиједила је представнику МИ6 током партије голфа. Од тада је и формално радила за организацију.

Бети је добила задатак да и од мужа извуче више сазнања.

“Наши састанци су били плодоносни и пуштала сам га да водимо љубав, кад год је желио, јер ми је тада говорио све што ми је било потребно”, сјећала се у каснијим интервјуима.

Њен супруг је недуго потом доживио мождани удар и послат је у Британију на лијечење, а Бети је могла несметано да “поставља замке” за друге мушкарце.

Добила је задатак да се зближи с грофом Михаелом Лубинским, помоћником пољског министра спољних послова Јозефа Бека. Бети је убиједила америчког амбасадора да смјести грофа до ње на једној вечери и “жртва” јој је већ слиједећег дана послала букет ружичастих ружа.

Згодни, ожењени гроф, говорио јој је све током њихових “ноћних састанака”, укључујући и тајне преговоре његовог шефа са Хитлером. Чим би отишао, Бети је сједала за писаћу машину и, док јој је памћење свјеже, записивала извјештаје за МИ6. Њене депеше слате су у Лондон у дипломатској торби два пута недјељно.

“Правило је било да их заголица, али никад и да копа”, пише Блум, описујући тактику којом је Бети разбијала и “најтврђе орахе”. “Чим би се жртва вратила у кревет, добијала је још једну шансу, а њени мушкарци су се увијек враћали”.

Вилијам Спефенсон, Черчилов ратни шеф шпијунске мреже и човјек који је наводно инспирисао Флеминга да створи лик Џејмса Бонда, одавао је признање Бети због њених непроцјењивих информација о чувеној њемачкој машини Енигми.

Захваљујући свом посвећеном грофу, Бети је открила да пољски математичари у тајној подземној бази већ знају код за Енигму и могла је о томе да извести МИ6.

Имала је грофа око малог прста, па је чак успјела да га убиједи да је поведе у Берлин на Хитлеров велики рели у Нирмбергу 1938.

Послије тога, МИ6 ју је послао у Праг, гдје је заједно са још једним агентом провалила у сједиште локалног пронацистичког лидера и украла папире са њемачким плановима за успостављање контроле над Централном Европом. Прокријумчарила их је у Варшаву скривене међу неглижеима.

Пакови су напустили Варшаву прије избијања рата, а њихове колеге, иако шокиране Бетиним промискуитетом, никада нису ни посумњали да је она шпијунка.

Страхујући да ће се њен брак распасти и да ће тиме пасти њена маска жене дипломате, МИ6 је њу и њеног мужа послао у Чиле, гдје јој је дао нови идентитет.

Док је била у Јужној Америци, њена лоша репутација умало је изазвала трагедију.

Крстарећи бродом заједно са групом симпатизера нациста и чилеанским политичарима, тадашњи британски амбасадор у Перуу претио је да ће је силовати, али је успијела да се ослободи.

Нова дестинација био је Вашингтон и она је отпутовала тамо у новој улози – као “новинарка”.

Под кодним именом “Синтија” њена будоарска шпијунажа доносила је добре резултате.

Један нацистички савезник вишијевске Француска, био је њен најкомпликованији “задатак”. Бети је успијела да дође до његовог аташеа за медије, Шарла Бруса, претварајући се да је новинарка.

Брус је био јединствен међу њеним жртвама, будући да се Бети заиста заљубила у њега. Зато се трудила и наравно, успијела да га “преобрати” и убиједи да јој преда Вишијеве тајне.

Испоставило се да вишијевска влада тражи детаље о британским војним бродовима и шаљу их нацистима, како би их подморнице пресретале на Атлантском океану.

Брус ју је упозорио да их амбасада “држи на оку” и пар је сковао генијалан план у договору са МИ6.

Брус је убједио амбасадорове ноћне чуваре да му дозволе да посјећује канцеларије и ноћу, како би тобоже имао гдје да води љубав са својом љубавницом – Бети.

Након неколико ноћи бучног секса, пар је успио да дрогира чувара шампањцем и пусти професионалног лопова који је отворио сеф и дошао до повјерљивих информација. Пошто нису имали довољно времена да фотографишу све стране, морали су да се врате још једну ноћ, али су овог пута чекали да стражар природно заспи.

Пошто је предуго био будан, Бети је одлучила да убрза ствари и потпуно нага уђе у канцеларију. Чим је чуо сумњиву буку, чувар је дошао у канцеларију и батеријском лампом обасјао њено голо тијело.

Био је запрепаштен и извињавајући јој се, изашао је напоље.

Тако је Бети успјешно копирала све документе што је Британији било од велике користи касније. По повратку у Лондон жељела је да постане убица обавјештајаца, али је касније утврђено да је ипак разоткривена акцијама у Вашингтону.

Након што јој је муж умро 1945, Бети се удала за Бруса и преселили су се у средњевијековни замак у Француској.

Жалећи се пријатељима на сувише миран живот који је мрзила, умрла је од рака грла 1963.

Бети се никад није обазирала на оне који су се згражавали на њене методе.

“Постиђена? Ни најмање. Моји надређени рекли су ми да су резултати мог рада спасили на хиљаде британских и америчких живота”, рекла је годинама касније.

“То ме је доводило у ситуације у којим би се ‘поштене’ жене повукле – али ја сам била потпуно посвећена. Рат се не добија поштеним методама”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.