Славне историјске личности чији гробови никада нису откривени

Национална географија
Foto: Илустрација

Кад су, сада већ прије девет година, археолози потврдили да се испод једног паркинга у Лестеру налази гроб енглеског краља Ричарда Трећег, могли су коначно да ставе тачку на вишегодишњу потрагу за једном од најтраженијих гробница на свијету.

Међутим, неке велике потраге за гробницама још увијек трају јер су мјеста на којима су сахрањене неке од најпознатијих историјских личности још увијек мистерија.

Клеопатра

Убрзо након што је Август са својим легијама напао Египат 30. године п.н.е., загонетна Краљица Нила одузела је себи живот тровањем. Њеној смрти претходила је смрт њеног љубавника, римског државника и војсковође Марка Антонија.

Старогрчки историчар, биограф и есејиста Плутарх пише да је ово двоје љубавника сахрањено у прекрасној краљевској гробници у близини Александрије и прича се ту завршава остављајући археолозима велику загонетку. Неки вјерују да је маузолеј завршио на дну мора након земљотреса који су погодили ову област у четвртом и осмом вијеку и измијенили топографију Александрије. Други тврде да пар мора да је сахрањен у близини локалитета Тапосирис Магна, древног храма испуњеног десетинама гробница и мумија.

 

Александар Велики

Aлександар Велики умро је у Вавилону 323. године п.н.е. У складу са својом славом, преминули краљ ратник смјештен је у златни саркофаг и сандук и на крају однешен у Александрију. Његово тијело је неколико година касније премјештено у маузолеј гдје је постало древна туристичка атракција. Јулије Цезар и Август су му одали почаст, а Калигула је наводно украо његов оклоп током посјете гробу у 1. вијеку нове ере. Око 199. године, римски цар Септимије Север сакрио је гроб и ту му се губи сваки траг, а до сада је око 150 експедиција покушало да га пронађе.

Већина истраживача вјерује да је Александров гроб још увијек негдје у Александрији, док неки вјерују да је можда премјештен у Грчку, Венецију, или на неку другу локацију у Египту.

Атила Хунски

Вођа Хуна чувени Атила Бич Божји, неславно је изгубио живот 453. године кад се наводно пијан онесвијестио прве брачне ноћи и угушио крвљу из носа. Атилини ратници одали су почаст свом вођи даном жалости и погребним играма прије него што су га сахранили у три ковчега – један златни, један сребрни и један гвоздени. Као што је случај са Џингис-каном, и Атила је сахрањен у тајности, а несрећни затвореници који су копали раку убијени су да би се спријечила пљачка гроба. Иако се вјерује да се гроб налази негдје на тлу данашње Мађарске, још увијек нису пронађени никакви трагови, па се сумња да су ковчези покрадени у годинама након што је сахрањен.

 

Џингис-кан

Овај монголски вођа освојио је више територија него било ко у историји, али се врло мало зна о томе како је изгледао, како је умро и гдје је сахрањен.

Легенда каже да су након његове смрти 1227. године војници испоштовали жељу Великог кана да његово мјесто остане тајна искасапивши сваког ко је видио погребну поворку, а затим су извршили самоубиство како би се заувијек завјетовали на ћутање. Једна група научника тврди да су људи прикрили гроб монголског вође тако што су прешли преко њега са 10.000 коња, док неки пак тврде да је преко гроба преусмјерена ријека да би се заштитио од пљачкања и скрнављења. Истраживачи сумњају да се гроб Џингис-кана налази у монголској покрајини Хентиј, али упркос детаљној претрази није пронађено ништа, а ова гробница је постала најтраженија награда у археологији.

 

Волфганг Амадеус Моцарт

Када је познати композитор преминуо од мистериозне болести 1791. године, његово тијело смјештено је у дрвени ковчег и сахрањено у необиљежени заједнички гроб на гробљу Светог Марка у Бечу. Ту је лежало неколико година, све до почетка 19. вијека, кад је, у складу са праксом тог времена, највјероватније здробљено да би се направило мјеста за нове покојнике, а локација гдје су завршили посмртни остаци остала је непозната.

Потенцијални комад Моцартовог тијела поново се појавио захваљујући једном гробару запосленом на гробљу Светог Марка, који је тврдио да је лобању композитора извадио 1801. године након што ју је обиљежио металном жицом кад је први пут сахрањен. Лобања је 1902. године предата Међународној фондацији Моцартеум у Салзбургу, али ДНК анализе до данас нису могле да докажу да ли је заиста припадала Моцарту.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана