Скупштина српског народа у БиХ - претеча Српске
Сарајево - Прва Скупштина српског народа у БиХ одржана је 24. октобра 1991. године и на њој су посланици усвојили конститутивну декларацију и именовали комисију за плебисцит српског народа у БиХ о останку у Југославији.
За првог предсједника Скупштине српског народа у БиХ изабран је Момчило Крајишник, дотадашњи предсједник Скупштине БиХ.
У складу са одлукама Скупштине, 9. и 10. новембра 1991. године одржан је референдум на којем су се Срби изјаснили о останку у Југославији.
Скупштина је конституисана као "највиши представнички и законодавни орган српског народа у БиХ".
Бавила се питањима која се односе на остваривање равноправности српског народа са осталим народима и народностима и штитила интересе српског народа уколико су они угрожени одлукама тадашње Скупштине СР БиХ, у којој су представници Муслимана и Хрвата доносили акте прегласавањем Срба.
За вријеме рата, из безбједносних разлога, Народна скупштина је измјештена на територију тадашњег Српског Сарајева, а функционисала је и засједала на Палама.
Једна од најдужих сједница у историји Скупштине одржана је 5. маја 1993. године на Јахорини, када су посланици 17 часова расправљали о Венс-Овеновом плану, који није предвиђао Републику Српску, већ БиХ састављену од више кантона.
Упркос притиску међународних фактора и војним пријетњама, као и залагању тадашњег руководства Србије на челу са Слободаном Милошевићем, Скупштина је одбацила план, будући да није испуњавао ни националне нити безбједносне интересе Срба.
Двије и по године касније, у Дејтону је верификована Република Српска као конститутивни ентитет нове БиХ.
Од 1998. године административно сједиште Народне скупштине Републике Српске премјештено је у Бањулуку, гдје се и данас налази.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
