Симбол Шамца поново откуцава вријеме

Сат је својевремено откуцајима пратио Шамчане када су одлазили на плаже, у посластичарнице, у кафиће или "да ашикују".

Сви су гледали и мјерили вријеме по њему. Стари Шамчани кажу да су се његови откуцаји чули чак до Славонског Шамца.

Године 1993. стари сат престао је да куца.

Према ријечима шамачког хроничара Никше Незировића, зграда на којој је часовник била је власништво велетрговца Тоше Ставрића и саграђена је 1928. године, те представља једну од његових многобројних зграда у овом градићу.

"У доњем дијелу зграде била је велика трговина, а на спрату стан за његовог сина Саву и снаху Савету. Годину дана послије, 1929. године, Тошо Ставрић је купио сат за 25.000 ондашњих југословенских динара од фирме жПавле Пантелићж из Земуна, која је у то доба била чувена фабрика сатова у Југославији, али и ливница", каже Незировић.

Он напомиње да 70 торњева у бившој Југославији, те 130 цркава у Југославији, али и Мађарској и Румунији, красе часовници и звона ове фирме и као примјер наводи да овакав сличан сат постоји и у Београду - на Калемегданској тврђави, Саборној цркви, Дому војске, Народном музеју, Народном позоришту, те америчкој читаоници.

Град Београд ставио је земунску фирму под заштиту као културно добро.

Након Другог свјетског рата и национализације зграде у Шамцу, у њој је била смјештена управа трговачког предузећа "Босанка".

На прочељу зграде била је исписана година 1928. и иницијали Т.С. /Тошо Ставрић/. Током социјализма, то је пребрисано и стављен је натпис "Тито".

Начелник шамачког Одјељења за финансије Слободан Сјенчић каже Срни да је општина одлучила да поново покрене сат јер је био један од симбола овог градића.

"Ријеч је о инвестицији од око 6.000 КМ, која нама, у финансијском смислу, није значајна, али је у симболичком, у смислу традиције, изузетно значајна", наводи Сјенчић.

Општина је склопила посао са фирмом из Славонског Брода "Електрика Рашић", која је омогућила да стари сат поново ради.

Сјенчић објашњава да је на сат постављен потпуно нов и савремен механизам на мјесто старог механизма са зупчаницима.

"Сачувана је аутентичност изгледа старог сата, а казаљке које су биле дотрајале морали смо замијенити", напомиње Сјенчић.

Зграда на којој је сат сада је у власништву Епархије зворничко-тузланске и сви садржаји у том објекту су под ингеренцијом Епархије, са којом је општина и договорила да оспособи стари сат као симбол Шамца.

Обнову цијеле зграде омогућила је Епархија.

Стари Шамчанин Сулејман Церибашић истиче да је адаптација старог сата велика ствар за овај градић.

"Рођен сам овдје, увијек сам овдје стајао и гледао како сат ради, чак би чуо и код куће како откуцава. Зграда старог сата је међу најстаријим - то су ремек-дјела града", каже Церибашић.

Професор Душан Лојпур наводи за Срну да је стари сат архитектонски умјетнички симбол Шамца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.