Шест деценија архивске дјелатности
Рјешењем Народног одбора града Бањалуке од 20. априла 1953. основан је Архив града Бањалуке.
Послије три године Архив града Бањалуке је прерастао у Срески архив Бањалука. Као такав био је заједничка стручна и научна установа за срезове Бањалука и Приједор, који су били и његови оснивачи.
Оснивање Архива Босанске Крајине
Послије укидања Среског народног одбора Приједор и безуспјешних покушаја да се оснује архивска установа у Бихаћу, одлучено је да Архив у Бањалуци прошири територијалну надлежност и на Срез Бихаћ.
Одлукама среских скупштина Бањалуке и Бихаћа основан је средином 1963. Архив Босанске Крајине са сједиштем у Бањалуци. Његова територијална надлежност протезала се на 23 општине Босанске Крајине. Био је то највећи регионални архив у социјалистичкој Југославији.
Архив Босанске Крајине је за само неколико година рада постао угледна установа. У његове депое смјештен је велики број фондова и збирки од непроцјењиве вриједности за изучавање друштвених, политичких, економских, просвјетних, културних и других прилика на простору сјеверозападне Босне. Због пораста количина преузете архивске грађе и јачања свијести о значају даљег развоја архивске службе, смјештен је 1973. Архив Босанске Крајине у тзв. Царску кућу, гдје се и данас налази.
Настанак Архива Републике Српске
Избијањем грађанског рата у БиХ у прољеће 1992, донијела је Влада Српске Републике БиХ на сједници 31. маја 1992. Одлуку о оснивању Архива Српске Републике Босне и Херцеговине, као јавне установе у државној својини са сједиштем у Сарајеву.
Касније, 30. јула 1992, издана је министарска Наредба о збрињавању и заштити културних вриједности и добара. Ова два акта и преузети ранији Закон о архивској дјелатности представљали су правни основ и оквир за обављање архивске дјелатности на територији Српске Републике БиХ (касније Републике Српске).
На сједници Народне скупштине Републике Српске од 14. и 15. септембра 1992. донесен је Закон о измјенама и допунама Закона о министарствима, којим је Архив Српске Републике БиХ добио статус републичке управне организације.
Како Одлука о оснивању Архива Српске Републике БиХ није никада реализована, архивску дјелатност на територији Републике Српске до средине 1993. обављали су, уз прећутну сагласност органа власти, Архив Босанске Крајине и регионални архиви у Добоју и Фочи (Србињу).
Законом о министарствима од 11. септембра 1993. дефинисан је Архив Републике Српске као републичка управна организација која врши управне и стручне послове из области архивске дјелатности. У саставу Архива Републике Српске са сједиштем у Бањалуци обављала су архивску дјелатност и деташирана одјељења у Добоју и Србињу.
Данас је Архив, са статусом републичке управне организације у саставу Министарства просвјете и културе, централна установа заштите културних добара. У његовом саставу дјелују и канцеларије у Добоју, Фочи, Зворнику, Требињу и Сокоцу.
Организациона структура
Дјелатност Архива Републике Српске обавља се у оквиру двије основне организационе јединице: Сектора за заштиту архивске грађе у архиву и Сектора за заштиту архивске грађе ван архива, правне и опште послове.
У оквиру Сектора за заштиту архивске грађе у архиву организоване су двије унутрашње организационе јединице: Одјељење за сређивање и обраду архивске грађе и Одјељење за научноистраживачки рад. У саставу Сектора за заштиту архивске грађе ван архива, правне и опште послове, постоје и Одјељење за заштиту архивске грађе ван архива и Одјељење за правне и опште послове.
Архив Републике Српске запошљава 32 радника. Од укупног броја запослених, високу стручну спрему има 18 (троје са титулом магистра наука и троје са звањем архивског савјетника), вишу стручну спрему четири, средњу девет и основну школу један запослени. Статус државног службеника има 25, а намјештеника седам.
Мр Бојан Стојнић, помоћник директора Архива Републике Српске
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
