Сексом и ракијом уздрмао Трећи рајх

ТАЈАНСТВЕНИ пуковник В., аташе југословенске краљевске војске у Берлину, излуђивао је од 1939. нацистичке контраобавештајце, а Хитлера је уочи самог напада на Београд буквално довео до нервног слома, забележио је у мемоарима један од шефова тајних служби Трећег рајха, SS генерал Валтер Шеленберг. Њега је 2. априла 1941. њемачки шпијун у београдској влади панично извјестио да је проваљена најстроже чувана њемачка тајна - план инвазије на Југославију под кодним именом „Директива 25”.

- В. је послао у Београд потпун извјештај о немачким плановима за офанзиву, чак их је упозорио на бомбардовање Београда које је Хитлер планирао као изненадни напад - забиљежио је Шеленберг. - Кад је Хитлер чуо за ово гушио се од бијеса и почео да се дере: „Зашто одавно нисте ухапсили тог проклетог човјека!”.

Шеленберг је читаво поглавље мемоара посветио „југословенском обавештајцу В.”, чији је идентитет откривен тек деценију након окончања Другог свјетског рата. Тек тада је, постхумно, британски Интелиџенс сервис дозволио објављивање мемоара свог агента, пуковника Владимира Ваухника, бившег југословенског војног аташеа у Берлину.

Ваухник ни у књизи није открио на који начин је дошао до највећих војних тајни Трећег рајха, као што су планови о нападима на Пољску, Југославију и Совјетски Савез, о којима је први извјестио. Пучистичка влада У Београду, на челу с генералом Душаном Симовићем, оглушила се на упозорења бриљантног обавјештајца који је 1. априла 1941. извјестио о наступајућој њемачкој инвазији на Југославију и бомбардовњу Београда предвиђеном за 6. април.

- Симовић је о Ваухнику стекао лоше мишљење још приликом припрема за 27-мартовски пуч - каже историчар Милослав Самарџић.

- Он није био против пуча, али је савјетовао одлагање за неколико седмица, до њемачког напада на Совјетски Савез, када Хитлер не би био у стању да се обруши на Краљевину Југославију свом жестином. Генерали Симовић, Петар Живковић и други водећи пучисти сматрали су, међутим, да Ваухник фантазира.

Да су пучисти послушали Ваухникова упозорења вјероватно би били спасени животи хиљада Београђана цивила, а пораз југословенске војске не би био тако катастрофалан.

SS генерал Шеленберг је оставио свједочанство да су нацистички контраобавештајци дуго сумњали да је Ваухник корумпирао неког високог официра Вермахта који му одаје тајне. Мјесецима су га безуспјешно пратили и прислушкивали покушавајући да открију његове изворе, али нису успјевали чак ни да разбију шифре радио порука које је сваке вечери емитовао у Београд.

Тек узгред су констатовали да је пуковник до ушију заљубљен у ћерку власника једног берлинског ресторана, коју обасипа поклонима и изводи на отмена мјеста. Ипак, послије месеци праћења они су открили да југословенски официр има још најмање двије велике љубави.

- Једна дама је била сестра њемачког генерала, елегантна и материјално независна, која је имала познанства с индустријалцима и вишим официрима Вермахта - забиљежио је Шаленберг. - Друга дама је била супруга једног познатог инжењера, човјека великог угледа и у цивилним и у војним круговима.

Шеленберг се заинтересовао и открио да овај наизглед складни брачни пар води двоструки живот. Наиме, инжењер уопште није показивао интересовања за женске чари своје љепше половине и у најмању руку је толерисао Ваухников боравак у њиховом брачном кревету.

- На свој веома вјешта начин В. је умио да од њих извуче све што је било од значаја - забиљежио је Шеленберг.

Испоставило се да је и заљубљеност у ћерку њемачког кафеџије била врло прорачуната и да је она за Ваухника прикупљала информације из ресторана свог оца, у коме су се окупљали високи SS официри. Шеленберг је то открио из пресретнутог телефонског разговора крајем марта 1941. кад је Ваухник од дјевојке захтјевао извесне документе које мора хитно да прочита. Дан касније, њемачка шпијунка из владе у Београду јавила је да је Ваухник послао свом генералштабу њемачки план напада на Југославију. Гестапо га је ухапсио и током четвормјесечне тортуре претворио у руину. Нажалост, његова жртва била је узалудна.

Шеленберг у мемоарима тврди да је Ваухник пуштен из казамата Гестапоа тек кад је пристао да буде двоструки шпијун, послије чега је упућен у Италију. По Ваухниковој верзији он је, да би сачувао живот, пристао на понуду Нијемаца да оде у НДХ и помогне генералу Глезу фон Хорстенауу да домобране организује по узору на Вермахт.

- Ваухник се обрео у Загребу гдје је требало да буде помоћник начелника хрватског генералштаба - каже Самарџић. - Био је ужаснут оним што је видио. Павелића и његове усташе описује као копију Хитлера и есесоваца: празноглавце звјерског менталитета. Почео је да се изговара болешћу, да би већ 21. новембра 1941. отпутовао у Љубљану на лијечење. Послије неколико мјесеци без трага је нестао из болнице.

Међутим, пуковник Ваухник у санаторијуму у Љубљани није губио вријеме већ је организовао мрежу ББЗ, која је на челу с њим радила за британски Интелиџенс сервис.

- По напуштању санаторијума, Ваухник је узео лажни идентитет - каже Самарџић.

- У скромном одијелу, с плајвазом на уву, цртао је пројекте намјештаја у једној пилани крај Љубљане, одабраној по томе што је често била пуна окупаторских војника. Међу првим његовим потезима било је инсталирање тајне дестилерије за производњу коњака, којим је куповао информације. Описао је Трећи рајх као жедан сунђер који непрестано захтјева ракију!

Почетком 1944. Дража Михаиловић именује Ваухника за замјеника команданта Југословенске војске у отаџбини за Словенију, али овај није дуго остао на том мјесту јер је Гестапо открио његову мрежу. Спасао се бијегом у Швајцарску, а послије Другог свјетског рата преселио се у Аргентину. Послије смрти дио емиграната оптуживао га је за сарадњу са - совјетском тајном службом!

Глуви генерали

ЈУГОСЛОВЕНСКИ генерали су игнорисали Ваухника у априлу 1941. исто као и 1939. кад је најавио њемачки напад на Пољску и њену подјелу између Трећег рајха и СССР. Чак ни посљедња депеша посланика из Берлина, будућег нобеловца Иве Андрића, који је 4. априла 1941. потврдио Ваухникове информације о наступајућој њемачкој инвазији на Југославију, није уразумила британске штићенике који су извели пуч у Београду.

Побратим Дража

О Ваухниковом ангажовању у ЈВуО у његовим мемоарима нема ни једне ријечи, али у документима четничког поријекла помиње се као вршилац дужности команданта Словеније под псеудонимима „Влајко”, „Потпуковник Васић”„ и „Генерал Рачић”, каже историчар Милослав Самарџић.
- Ваухник је с Михаиловићем и потоњим генералом Шарлом де Голом завршио специјализацију у чувеној Ратној школи у Француској. У мемоарима које је написао на њемачком језику он га назива „Мој побратим генерал Дража Михаиловић”, а приликом описа устанка 1941: „Свима је био узор пуковник Дража Михаиловић, мој побратим и школски друг на највишим војним школама”. Словеначко издање, за југословеснко тржиште, не помиње побратимство, јер га је редиговао Интелиџенс сервис.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.