Седамдесет једна година од смрти великог иноватора
Њујорк - Данас се навршава 71 година од смрти Николе Тесле, једног од највећих свјетских иноватора и најблиставијих научних умова.
Тесла је један од највећих умова у историји свјетске науке, посебно електротехнике, творац „новог техничког поретка“, чијим је изумима постављен темељ и правац вртоглавог научно-техничког развоја људског рода у 20. вијеку.
Пронашао је обртно магнетно поље, трофазни систем преноса електричне енергије, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао низ изума на којима се заснива савремена електроника, без којих би била незамислива техничка цивилизација, поготово пренос електричне енергије.
Пионир је и радио-технике, бежичне телеграфије, радара. Његов полифазни систем наизмјеничних струја показао је вриједност на првој хидроцентрали на слаповима Нијагаре. Патентирао је око 700 проналазака у области наизмјеничне струје, телекомуникација, акустике и машинства, од којих су многи нашли широку примјену.
У Музеју Николе Тесле у Београду налази се око 160.000 оригиналних докумената, више од хиљаду публикација /књига и часописа/ и више од 1.200 историјско-техничких експоната. У Музеју се налази и стилизована урна са Теслиним посмртним остацима.
Архивска грађа из Теслине заоставштине уписана је 2003. године у регистар Унеска „Памћење свијета“. Теслина заоставштина допремљена је у Београд на основу одлуке америчких судских власти, пошто је за јединог насљедника проглашен његов нећак, југословенски дипломата Сава Косановић.
Никола Тесла рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, тада Војној граници у оквиру Аустрије. Рођен је у породици Милутина Тесле, свештеника Српске цркве /тада Карловачка митрополија/. Његова мајка Ђука потиче, такође, из свештеничке породице Мандић из околине Грачаца.
Школовање је започео у родном Смиљану, наставио у Госпићу и Карловцу, студирао је у Грацу и Прагу, али студије никада није привео крају. Прије 1884. године, када се запутио у САД, радио је у Марибору, Пешти, Стразбуру и Паризу.
Европу је напустио у нади да ће му у Њујорку, тада чувени проналазач и индустријалац Томас Алва Едисон, за чију је фирму радио још у Паризу, помоћи да реализује своје техничке иновације.
У Едисоновој фирми остао је мање од годину дана и већ 1885. основао је властиту компанију „Тесла“ у Њујорку, када је и започео израду првих модела предвиђених за кориштење наизмјеничне струје - иновација која је преобразила свијет.
Едисон је био велики противник Теслиног изума, пошто је у производњу једносмјерне струје претходно уложио велики капитал.
Теслиним именом названа је мјерна јединица за магнетну индукцију.
Тесла је из САД одлазио у Европу у два наврата, а у јединој посјети Београду био је од 1. до 3. јуна 1892. године. Током посјете у свечану аудијенцију примио га је тадашњи краљ Србије Александар Обреновић и том приликом добио је Орден Светог Саве другог степена.
Посљедње године живота Никола Тесла провео је повучено, дружећи се највише са голубовима.
Умро је 7. јануара 1943. године, а сахрањен је 12. јануара на њујоршком гробљу, послије опијела служеног у Саборној цркви Светог Јована Богослова на Менхетну.
Опијело је, тада у име Српске православне цркве у САД, служио прота Душан Шуклетовић, старјешина храма Светог Саве, док је њујоршки бискуп Менинг служио уводну и посљедњу молитву на енглеском језику.
Тесла је извор инспирације бројним књижевницима, филмским и другим умјетницима. О њему су написане бројне књиге, а на великом платну играли су га многи - од Дејвида Боувија до Џона Си Рајлија.
Група професора у Америци покренула је иницијативу да у школски програм у САД, као и у другим земљама у свијету, буде уведено изучавање о дјелу српског научника свјетског гласа Николе Тесле.
Планирано је да Теслина научна фондација из Филаделфије 11. јануара у Њујорку, у Хотелу „Њујоркер“, поводом 71 године од његове смрти, одржи велику меморијалну конференцију на којој ће учествовати амерички научници, професори и поклоници Тесле.
На дневном реду конференције биће тема „Увођење Николе Тесле у наставни план и програм САД и других држава у свијету“.
Извршни директор ове фондације Марина Швабић рекла је да је ово најновија мисија Теслине научне фондације, којој су се придружили највећи свјетски умови, научници, инжењери, тумачи алтернативне енергије, експерти за иновације, умјетници и ентузијасти који ће својим радовима одати почаст Николи Тесли.
Професор Ешли Редфирн Несвик из Такони академије за младе таленте у Филаделфији, која ће учествовати на скупу, сматра да да је Тесла планетарни геније... Она подржава идеју да њена академија промијени име у Академија „Никола Тесла“ и да у кругу Универзитета у Филаделфији 2014. године буде подигнут споменик Николи Тесли.
Предсједник Теслине научне фондације Никола Лончар, који је и организатор конференције у Њујорку, рекао је да ће бити оформљен научни тим, који ће заједно са професором Несвик да усаврши стручни елаборат о увођењу Николе Тесле у америчке уџбенике и школе и да га представи надлежним институцијама у Вашингтону.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
