Седам заборављених битака које су промјениле историју свијета

Подсјећамо вас на седам битака које су промениле ток историје, али које су неправедно заборављене.

Битка у Делти

Од 1276. до 1178. године прије нове ере Средоземљем је харао такозвани Народ са мора. Иако су углавном доживљавани као пљачкаши и пирати, многи историчари сада вјерују да је Народ с мора заправо група која је бјежала од глади и сукоба који су пратили колапс касног бронзаног доба.

Народ с мора прегазио је моћно Хетитско царство и друге регије древног свијета. Након што су поразили Хетите, окренули су се Египту, а Рамзес III изашао је на мегдан освајачима у Бици за Делту.

Свijесни да Народ с мора има предност на отвореном океану, Рамзес им је дозволио да уђу у Делту. Ту их је напала египатска морнарица користећи куке како би задржали непријатељске бродове, док су их с обале засипали стрijелама. Египат је потпуно поразио Народ с мора и избjегао судбину Хетита.

Битка код Каудинског кланца

Битка код Каудинског кланца 321. године прijе нове ере готово да није имала жртава, што је и разлог због ког је била одлучујућа. Римљани су се ширили ка југу Италије, када су Самнити намамили њихову војску у уски кланац и блокирали излазе.

Немајући куд, Римљани су се предали.

Према писању Тита Ливија, Самнити су се изненадили тако брзом предајом и хитно послали гласника да од својих старijешина добију даље наредбе. Одговор је стигао и у њему је писало да Римљане без одлагања пусте на слободу.

Запрепаштени, Самнити су тражили још једну потврду, али је овог пута одговор гласио да све Римљане треба да побију.

На крају је један старији човjек разрijешио конфузију објаснивши да Самнити могу "или заслужити захвалност Римљана или их све побити" јер би сваки другачији потез био погубан.

Самнити нису слушали и приморали су римског конзула да потпише понижавајући мировни споразум у замjену за безбjедан повратак кући. Наравно, чим су се домогли слободе, Римљани су послали своју војску на Самните, побjедили их и постали водећа сила древног свijета.

Битка камиле

У годинама послijе Мухамедове смрти, муслимани су били уједињени и њихова моћ је расла муњевитом брзином. Водили су их халифи, Мухамедови насљедници. Међутим, када је 656. трећи халиф Афан убијен, замјенио га је Мухамедов зет Алија.

Мухамедова жена Ајша путовала је у Медину када су до ње стигле вијести. Смјеста се вратила у Меку и консултовала се с пророковим пријатељима Талхом и Зубаиром. Они су одлучили да се супротставе Алији и подигли су војску која се борила против његових људи код Басораха.

Та битка названа је и Битком камиле, јер је највише напада бјеснило око Ајшине камиле.

Алија је побједио, а Талха и Зубаир убијени. Наравно, нико није смио ни да пипне пророкову жену и Ајша се у миру вратила у Медину. Ипак, битка је означила почетак озбиљних сукоба међу муслиманима, који су кулминирали у подјели на Шиите и Суните.

Битка на реци Талас

Док је се Абасидски калифат ширио Централном Азијом, кинеска династија Танг ширила се ка Западу и то у истом региону. Локални владари удружили су се са Кинезима како би одбили продирање Арапа, али су многи скедели на двије столице.

Када су се Кинези и Арапи коначно сукобили 751. код реке Талас, дјеловало је да војска династије Танг има надмоћ. Међутим, издали су их њихови савезници Карлуци који су промјенили страну и напали кинеску војску с леђа.

Због тог пораза Кине, Муслимани су успоставили контролу над Централном Азијом, укључујући и Пут свиле. Такође, пораз је подстакао промјене у самој Кини и побуну Ана Лушана.

Битке са Најманима

Прије него што су Монголи освојили Азију почетком 13. вијека, Џингис Кан морао је да освоји Монголију. Његов главни ривал био је његов пријатељ из дјетињства Јамука, који је склопио опасну коалицију против Џингиса. Конфликт је трајао годинама, а Џингис је повремено губио готово све пратиоце. Напокон, Јамука се повукао на територију племена Најман.

Џингис га је у стопу пратио, али је његова војска на одредиште стигла потпуно исцрпљена и бројно слабија од Најмана. Како би прикрио право стање, наредио је својим људима да запале више ватри, тако да је њихов логор издалека изгледао много веће.

Кад је битка почела, Најмани су се разбјежали, Јамука ухваћен, а Џингис проглашен владарем Монголије.

Битка код Дијуа

Португалци нису "глатко" узели контролу над Индијским океаном. Савез Египта, народа Гуџарати и Кожикоде направио је велику флоту и поразио Португалце убивши команданта Лоренсуа де Алмејду.

Њего отац био је Франсишку де Алмејда који је баш у то вријеме смијењен са мјеста намесника краља у Индији. Одлучан да освети сина, Франсишку је заробио свог насљедника и кренуо са португалском флотом на непријатеље. Захваљујући супериорним португалским топовима издалека је уништио њихову флоту и напунио океан лешевима.

Европска контрола источним трговачким путевима поново је успостављена.

Битка за Лиму

Највећи изазов с којим се Шпанија сусрела покушавајући да покори Инке јавио се 1536. када је шпанска "марионета", цар Манко Инка побјегао и организовао огромну побуну. Манко је напао Куско са барем 50.000 мушкараца.

Док се он бавио освајањем града, свог генерала је послао да се бори против Франсиска Пизара, који је са собом водио главне шпанске трупе. Пизаро је послао појачање у Куско, али их је генерал Јупанки заробио у једном кланцу и затрпао камењем. Потом је у јуну "прегазио" један шпански гарнизон до посљедњег човјека.

Међутим, како му је самопоуздање расло, допустио је себи једну фаталну грешку. Напустио је планине, како би напао Пизара у Лими. У равници је Пизарова коњица потпуно разбила редове Инка, а тај пораз приморао је Манка да напусти Куско и поново преда моћ Шпанцима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.