Седам најкрволочнијих серијских убица бивше Југославије

telegram.hr
Седам најкрволочнијих серијских убица бивше Југославије

Бивша Југославија није заостајала за остатком свијета по питању серијских убица. У службеним документима бивше државе издвајају се седам серијских убица који су харали на простору бивше СФРЈ.

У историјском контексту серијским убицама су се бавили психолози и психијатри како би одгонетнули њихове главне мотиве за убиства која су починили.  

Серијским убицом се службено сматрају особе које су починиле три или више убистава.  

Међутим, ФБИ сматра да су серијске убице оне особе које су починиле два или више убистава која су се догодила засебно, а убица је дјеловао сам.  

Ово су најозлоглашеније серијске убице бивше СФРЈ:

 

1. Метод Тробец - Монструм из Долења Вас

Многи су чули за Тробецове крушне пећи. Његови проблеми почели су у раној младости када је оптужен за спаљивање комшијске штале и након крађе мопеда. Животно дјело - убиство пет жена.  

Своју прилику за бољим животом потражио је у Њемачкој, али због низа криминалних радњи завршио је у словеначком затвору. Тада су доктори утврдили да Тробец болује од затвореничког синдрома. Био је свјестан свега, "оријентисана, али и хистерична психопатска особа", кажу налази. Тробец је примао терапију електрошоком и тврдио да због тога више никада није био онај стари.

Све жртве је убио на исти начин.

- Када сам дошао до врхунца, почео сам да је ударам и стежем за врат, као и све жене прије ње. Тада сам се онесвијестио од узбуђења. Кад сам се освјестио, она је била крвава и мртва! - описао је на суду Тробец свој начин убијања осталих жена и посљедње жртве Зорке Николић.

Након што би их задавио, Тробец је жене раскомадао и спалио их у пећи која се налазила у његовој кући. Он је осуђен на смртну казну 1980. године, али је након ревидирања поступка осуђен на 20 година затвора. Тробец је у затвору 2006. починио самоубиство.  

2. Миодраг Столе Трифуновић - Српски Џек Трбосјек 

Миодраг Столе Трифуновић добио је надимак Џек Трбосјек због опчињености његовим ликом и дјелом. Столе је обожавао приче о њему, а уједно је обожавао Балзакову књигу "Голишаве приче" у којој су му били фасцинантни похотни ликови.  

Трифуновић је силовао и убио 14 жена. Сматра се да је за његово помрачење ума заслужан његов отац који је у кућу доводио жене сумњивог морала и тјерао своју супругу да му пјева док га друге жене сексуално задовољавају.  

Столе је у дјетињству сањао како се прикрада проститутки, хвата је за врат, дави је и потом силује. Као 15-годишњак силовао је 12-годишњу дјевојчицу.  

Прије него што је у каснијим годинама постао убица и кренуо у свој крвави поход, Столе је украо перику, бркове, браду и одијела из стана глумца Миливоја Мавида Поповића.  

Прво убиство починио је 1948. године, а након тога је добио надимак Фантом са Звездаре. У прољеће и лето 1948. нанизало се неколико жртава. Једној преживјелој дјевојци је рецитовао своју поезију, а да није зазирао од ничега показује чињеница да је убио сестру своје жене.  

Полиција га је ухапсила када је почео да убија мушкарце, своје сараднике са којима је пљачкао продавнице и куће. Након што је завршио у затвору Столе је пресудио сам себи. Из затворског кревета је ишчупао две шипке. Око врха једне шипке замотао је део чаршава и набио је себи у уста, а другом шипком је себи пробио срце.  

3. Антун Станковић - Загребачки давитељ

Дјетињство Антуна Станковића било је проблематично због његовог оца који је тукао њега и његову мајку, а због тешке ситуације у породици са 14 година је постао деликвент и криминалац.  

Починио је два тешка убиства, а како је сам навео она су му причињавала задовољство. 1982. године убио је докторку Лудмилу Бролиш у њеном загребачком стану. Представивши се као мајстор за струју ушао је у њен стан, срушио ју је на под, задавио рукама. Касније је признао како је осјећао одређену врсту задовољста. 

Његова друга жртва била је његова тетка коју је убио 1983. године. Након што је дошао у њен стан, посегнуо је за сјекиром и ударио је у потиљак с тупим дијелом сјекире. Након што се срушила на под он је задавио рукама и крпом. И поново је осјетио исто оно задовољство као и првог пута. Антун је изјавио како му ни најмање није жао жртава.  

4. Анујка ди Пиштоња - Врачара из Владимировца 

Анујка је једна од најпознатијих серијских убица бивше Југославије и налази се на службеном попису седам познатих серијских убица на овим подручјима. Анујка је била медицинска сестра која је арсеном усмртила преко двадесет људи, укључујући сопствене родитеље. Учинци арсена били су јој познати јер се у 18. вијеку он углавном користио као дезинфекционо средство.  

50 година се бавила врачањем и сви су се чудили колико тачно може да предвиди дан нечије смрти. Ипак, она је заправо муштеријама које би долазиле код ње по савјет давала воду која је требала да ријеши све њихове проблеме, а у њој се налазио арсен.  

Претпоставља се како је прву жртву убила 1878. године.  

Након што је откривено да она стоји иза свих убистава, 1929. Анујка је осуђена на 15 година затвора. Према непотврђеним подацима Анујка је 1941. године побјегла из женског блока пожаревачког затвора, а нагађа се како су је ослободили њемачки војници. Умрла је у 104. години у свом родном селу.  

5. Винко Пинтарић - Загорски Чаруга

Винко Пинтарић, познатији као Загорски Чаруга, убио је петоро људи. Своје прво убиство починио је у Забоку 1973. године. Винко се сукобио са комшијом Видом Желиморским због једне одбачене даске.  

Винко, који је био под утицајем алкохола, је након вербалног обрачуна с Видом отишао је кући по пиштољ. Видо га је напао кључем, а Загорски Чаруга му је одузео живот једним метком.  

Он је завршио у затвору из кога је врло брзо побјегао и убио своју супругу. Предао се полицији 1974. године, након чега је осуђен на смртну казну. Суд је касније променио своју одлуку и осудио Винка на 20 година затвора.  

1982. године он поново бјежи из затвора, а осам година касније убија нову жртву.  

1990. године Загорски Чаруга је убио викендаша Рудолфа Белина и Степана Кишура, а 2. октобра је убио Божу Хабека пред његовом супругом и комшијом јер је за њега Божо био најгори земљак.  

Винко је покушао да убије још два пута, Фрању Коцијана и младог полицајца Владу Стакића у децембру 1990. године.  

Полиција је 1991. одлучила да коначно ухвати Загорског Чаругу кога су у акцији "Прстен" убили специјалци.

 

6. Митар Секулић - Сексуални манијак 

1948. године у београдском недовршеном павиљону у Цвијићевој улици пронађен је леш 30-годишње Милене Петровић, а годину дана касније на Звездари је пронађено тијело 17-годишње Јеле Ђукић.  

Њихов нападач Митар Секулић прво их је силовао, а потом задавио. Убица је однио све њихове ствари, а једино што је оставио је примјерак листа "Борба".  

Митар је наставио да напада жене, али прву пријаву београдска полиција добила је тек 1950. године када га је пријавила Марија Митровић коју је Митар силовао, али није успио да је убије. У наредних годину дана још десетак жена је испричало исту причу, а 1951. године Митар је ухваћен у засједи на жељезничкој станици.  

7. Драган Марковић - Убица жена 

Драган је завршио у затвору због крађе, разбојништва и насилног понашања и тада му се заправо први пут појавила жеља за убиством.  

По изласку из КПД Крушевац 1948. године, Марковић више није могао да се контролише. Први пут је убио 60-годишњу Милојку Красавчић и након тога је побјегао у Ријеку на пар дана. Када се вратио, схватио је да нико не зна за убиство.  

Пар мјесеци касније, недалеко од своје куће у селу Стража код Лознице убио је Наташу Милетић јер му се она прва нашла на путу. 1948.  

Разлози могу бити различити, али када је ријеч о бившој Југославији углавном се радило о добро прорачунатим личностима с проблематичном животном позадином, преноси портал Telegram.hr.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана