Салвадор Дали - Велики мајстор надреализма

Често га називају и великим мајстором надреализма, а његова умјетничка дјела показала су да је један од најкреативнијих сликара свог времена.

Живот

Рођен је 11. маја 1904. године у Фигерасу, а умро је 23. јануара 1989. такође у Фигерасу, малом мјесту у Каталонији.

Док је његов отац инсистирао на дисциплини, мајка је подстицала креативност малог Далија, који је похађао школу цртања, а модерно сликарство је открио на љетном одмору, сусревши се са Пичотом, локалним умјетником и Пикасовим пријатељем, који му је касније био ментор.

Далијева прва изложба одржана је у кући његовог оца, при чему је изложио своје радове у угљену, а 1919. је организована прва јавна изложба.

Годину послије мајчине смрти Салвадор се сели у Мадрид и похађа Академију умјетности. Својим необичним изгледом, начином облачења, као и својим сликама у којима је експериментисао са кубизмом (који није схватао у потпуности) привлачи доста пажње. Дали је такође експериментисао са дадаизмом, што је оставило утицаја на сва његова каснија дјела.

Дали је избачен из Академије пред финалне испите, јер је изјавио да нико није довољно компетентан да га испита и оцијени.

Године 1929. упознаје своју музу, Галу, једанаест година старију и у том тренутку удату за пјесника Паула Елуарда, кога ће касније напустити и удати се за Салвадора. У овом периоду Дали има многобројне изложбе, а његова дјела су сада јако повезана са подсвијешћу.

Рад

Био је склон да ради необичне ствари да би привукао пажњу на себе, што је некада иритирало критичаре, али и љубитеље умјетности, јер су сматрали да његово понашање привлачи више пажње него његова дјела. Међутим, оно што му је замјерано је касније заправо омогућило Далију да буде познат широм свијета и да велики број његових дјела буде купљен.

У једном интервјуу Дали је током цијелог интервјуа о себи говорио у трећем лицу, само да би преплашеном водитељу на крају рекао: "Дали је бесмртан и неће умријети".

Далијева честа тематика је свијет простора, пијанства, грознице и религије. Његове слике представљају приказе снова и свакодневних објеката у неочекиваној форми као, на примјер, цурење часовника у слици "Трајност меморије" из 1931. године.

Радио је и на филму, илустровао књиге, правио накит и креирао костиме и сценографије.

Од писаних дјела, поред сценарија за балете ту је и неколико књига - "Живот Салвадора Далија" и "Дневник генија".

Један је од малобројних коме су за вријеме његовог живота саградили два музеја.

Дали је снимио неколико реклама, међу којима је и реклама за "Евровизију 1969", а бавио се и дизајном у комерцијалне сврхе (лого "чупа чупс" лизалица).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.