Руски пилот који је нацистима загорчао живот - остао без обје ноге и преживио 18 дана у дивљини

Међутим, његова изузетна прича заслужује да буде.

Алексеј Маресјев је рођен 1916. године, непосредно прије бољшевичке револуције у Русији. Одрастао је у Камишину, на обалама Волге, а како је био болешљив и ситан, сматрали су га најслабијим од четворо браће и сестара. Имао је сталне болове у зглобовима и практично је морао да буде ношен у школу. На све то током дјетињства неколико пута је боловао и од маларије и у једном тренутку је био близу смрти.

Његова комунистичка омладинска организација послала га је на руски далеки исток да ради на изградњи новог града 1932. Вријеме које је провео тамо му је вјероватно помогло да преживи искушења са којима се сусрео десет година касније. Јер, суочивши се са тешким условима на далеком истоку, научио је да живи у хладној и и негостољубивој природи.

Упркос здравственим проблемима, Алексеј је очајнички желио да буде пилот. Ново окружење је побољшало његово здравље и научио је да лети. Придружио се совјетском ваздухопловству. У почетку је Маресјев радио као техничар. Потом је 1940. завршио Војну ваздухопловну школу и постао професионални пилот.

Нијемци су извршили инвазију на Совјетски Савез у јуну 1941. и Маресјев је послат на фронт као борбени пилот.

Оборен у борби

Алексеј Маресјев је први пут био у акцији у августу 1941. Надмоћни авиони њемачке производње оборили су многе руске авионе на почетку сукоба, што је резултирало великим губицима. Упркос лошим изгледима, Маресјев није био један од њих! Остао је у ваздуху и на опште изненађење оборио шест њемачких авиона у року од шест мјесеци, пише портал Allthatsinteresting.

Алексејева срећна звијезда се угасила завршила 5. априла 1942. године, када је током тешких борби, његов авион оборен и пао у шуму иза њемачких линија. Летјелица је била у комадима, али је Маресјев остао жив, иако тешко повређен.

Приликом пада су му страдале ноге. Маресјев је покушао да хода, али је био приморан да пузи и сакрије се пре него што су њемачке копнене снаге пронашле разбијени авион.

Звучи невјероватно, али упркос отвореним ранама на нотама, мало хране и хладноћи, Алексеј Маресјев је пузао још 18 дана све док није стигао на сигурно, на територију под руском контролом. Јео је кору са дрвета и шишарке да би преживео, а једина предност коју је имао биле су ријеке са слатком, пијаћом водом које су му утолиле жеђ.

Након што су га Руси пронашли одмах је пребачен у болницу у Москви.

Брз опоравак

У болници, конастатовано је да су Маресјеву обје ноге промрзле и да их је захватила гангрена. Тамо су покушали да их спасу, али упркос његовим молбама, љекари су били приморани да ампутирају обје Алексејеве ноге.

Пилот је добио протезе и речено му је да је његова летачка каријера готова. Али Маресјев је ипак остварио свој сан да се врати у кокпит!

Издржао је мјесеце рехабилитације и тренинга како би научио да хода са вјештачким ногама. Затим је пола године провео у пилотској школи и пола године учећи да управља новим авионом.

Упорност се исплатила. У јуну 1943. Маресјев је поново добио дозволу за лет. Русији је недостајало добрих борбених пилота. Сада је све што је требало да уради било да убиједи своје колеге пилоте да је и даље способан.

Алексеј Маресјев се враћа на небо

У почетку, командант Маресјевљеве ваздушне базе остао је опрезан у погледу његовог слања у активну борбу. Умјесто тога, неколико месеци му је било дозвољено да лети само далеко од линије фронта и са другим авионима који су му у близини.

Међутим, убрзо се и то промијенило, а Маресјеву није требало много да се докаже. У бици у августу 1943. сам је оборио три њемачка ловца, а својим вјештим маневрима је спасао и животе других руских пилота. Касније те године, Маресјев је добио Златну звијезду Хероја Совјетског Савеза. То је било највише војно одликовање у земљи.

Његова укупна достигнућа у Другом свјетском рату била су импресивна. Алексеј Маресјев је извршио 86 борбених летова. Потврђено је да је оборио 11 њемачких авиона мада је та бројка можда и већа.

Још док је Други свјетски рат трајао Алексеј Маресјев је постао популарна личност у Совјетском Савезу. Људи широм земље жељели су да упознају ратног хероја.

Један репортер интервјуисао га је и то га је инспирисало да напише и књигу под називом “Прича о правом човјеку”. Неколико година касније књига је преточена у филм који је приказиван широм Совјетског савеза. Направљена је и опера заснована на животу Маресјева. Било је то последње дјело прослављеног Сергеја Прокофјева.

Нова слава засметала је одликованом пилоту. Он је остао скроман цијелог живота, а похвале су га збуњивале и чиниле да се осећа непријатно. Инсистирао је да у ономе што је постигао није било ничег необичног.

До 1944. Маресјев је ослобођен летећих мисија. Остао је у војсци и постао инструктор за обуку нових пилота до краја рата. 1946. Маресјев се коначно повукао из ваздухопловства.

Посљедња почаст

Маресјев је остао активан до краја живота. Био је у форми и редовно је трчао и пливао. Оженио се и добио два сина. 1952. стекао је и универзитетску диплому, а докторирао је историју 1956. године.

Након тога, Алексеј је радио у Совјетском комитету ратних ветерана гдје се залагао за права инвалида из Другог светског рата. На крају је постао члан Врховног совјета, руског парламента.

Стотине људи окупило се да ода почаст Алексеју Маресјеву у Централном руском позоришту армије на његов 85. рођендан 19. маја 2001. Нажалост, он то није стигао да види.

Раније тог дана, бивши пилот доживио је срчани удар. Умро је убрзо након тога. У позоришту је услиједио тренутак ћутања као посљедња почаст ратном хероју.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.