Рудо памти пролетере

Пантелија Матавуљ
Рудо памти пролетере

У градићу Рудо 22. децембра 1941. године у тадашњој БиХ у Другом свјетском рату формирана је Прва пролетерска бригада Народноослободилачке војске Југославије.

 

Послије рата тај датум је слављен као Дан ЈНА. Одлуку о формирању бригаде донио је тадашњи Централни комитет КПЈ, а формирао ју је Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито. На дан формирања имала је шест батаљона (четири из Србије и два из Црне Горе) укупне јачине 1.200 бораца. Први командант бригаде био је Коча Поповић, народни херој, а политички комесар Филип Кљајић Фића, народни херој.

Прва борба бригаде код села Гаочића и Миоча одиграла се одмах 22. децембра 1941. године. Прва пролетерска ударна бригада је на свом ратном путу прешла више од 20.000 километара. У њеним борбама борило се више од 22.000 људи из цијеле Југославије. Имала је више од 7.500 погинулих, рањених и несталих бораца, а избацила је из строја више хиљада непријатељских војника. Дала је више од 3.000 руководилаца и 83 народна хероја. У току Друге непријатељске офанзиве, од 17. до 23. јануара 1942. године водила је више борби: на Пјеновцу, код Рогатице, Вареша, Хан Пијеска и Бијелих Вода. Главнина бригаде је извела марш преко планине Игман, при температури од -32 степена.

У Трећој непријатељској офанзиви заједно са Другом пролетерском бригадом дејствовала је у источној Босни, Црној Гори, Херцеговини и у тешким борбама (Поља Колашинска, Дурмитор, Херцеговина) знатно помогла успјешно повлачење партизанских снага у рејон Тромеђе.

У састав Прве пролетерске дивизије ушла је 1. новембра 1942. године, а седам дана касније у Босанском Петровцу од Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита добила је пролетерску заставу. У складу са планом Врховног команданта о продору снага НОВЈ у централну Босну, новембра и децембра 1942. и јануара 1943. године извела је више подухвата у долини Врбаса и централној Босни; у ноћи 19/20. новембра уништила је јако непријатељско упориште Ситницу; у ноћи 25/26. новембра учествовала је у ослобођењу Јајца; у току децембра је ослободила Скендер Вакуф и Котор Варош и подручје Јошавке; у току јануара дијелом својих снага учествује у ослобођењу Теслића; у ноћи 15/16. јануара ослободила је Прњавор. Успјеси код Теслића и Прњавора били су велики: убијено је и рањено неколико стотина, а заробљено 2.000 непријатељских војника и заплијењена велика количина ратног материјала.

У Четвртој непријатељској офанзиви, у шестодневном маршу, пребацила се са сектора Бањалуке, преко Шипрага, Бојске, Горњег Вакуфа на жељезничку пругу Сарајево - Мостар, па је у ноћи 17/18. фебруара ликвидирала посаде непријатеља на одсјеку Раштелица - Брђани и послије тога водила тешке борбе на Иван-седлу и Брадини и дијелом снага учествовала у нападу на Коњиц. Послије форсирања Неретве у наступању Главне оперативне групе НОВЈ на исток, бригада прва наступа општим правцем: Глатичево, рејон Калиновика, Устиколина. Крајем марта избила је на Дрину код Устиколине.

У бици на Сутјесци првих дана води борбе са Првом њемачком брдском дивизијом на сектору Бијело Поље, Мојковац, Шаховићи. Са овог сектора пребачена је на сектор Челебића, ради заштите Централне болнице и затварања правца Фоча - Челебић. Послије седмодневног марша, 21. маја код Челебића је из покрета напала и разбила 13. домобранску пуковнију. Учествовала је 24. и 25. маја у покушају пробоја југоисточно од Фоче. До 6. јуна водила је борбе у долини Сутјеске, а 8. јуна је избила на Зеленгору. Јуришем на Балиновцу 10. јуна 1943. године бригада је пробила непријатељски обруч на Зеленгори, а два дана касније пробила је нови обруч на комуникацији Калиновик - Фоча. У противофанзиви Главне оперативне групе у источној Босни у јулу и августу водила је више борби (Власеница, Дрињача, Зворник и на прузи Сарајево - Зеница). У септембру дејствује у Далмацији, а у октобру и новембру на ширем подручју Травника.

У Београдској операцији истакла се у многим борбама за ослобођење Београда. Од децембра 1944. до априла 1945. године дејствује на Сремском фронту. Учествује у пробоју Сремског фронта 12. априла 1945. године и учествује у више подухвата у Срему, Славонији и све до Загреба. Посљедњу борбу водила је за ослобођење Загреба, у који улази 9. маја 1945. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана