Рихард Зорге — обавjештајац који је промjенио ток Другог свjетског рата

Поред тога што је био једини обавештајац који дознао тачан датум када ће Вермахт спровести инвазију по западним републикама Совјетског Савеза, Зорге је обавијестио Кремљ и да је Јапан одустао од отварања фронта према Совјетском Савезу, што је омогућило Стаљину да пребаци војску са јапанске границе на Московски фронт.

Операција „Барбароса"

Зорге је у неколико наврата покушао да упозори Кремљ да се Нијемци припремају за велику офанзиву, те да ће се операција „Барбароса" засигурно догодити средином јуна 1941. године. Поставља се питање — зашто Стаљин није вјеровао Зоргеу? 

Као један од разлога многи историчари наводе то да је Зорге у неколико наврата спомињао 15. мај 1941. године као дан када ће Хитлер напасти СССР. То се, међутим, није догодило. Офанзива се није догодила ни 20. маја, а ни 10. јуна, с обзиром да је и те датуме наводио Зорге у својим дописима. 

Историчари наводе да је могуће да баш због тога Стаљин није повјеровао да ће се почетак операције „Барбароса" догодити тог 22. јуна, који је Зорге дојавио недјељу дана раније. Поред тога, Стаљин је сматрао и да су то све дезинформације и покушаји Запада да се изазове рат између Њемачке и СССР. 

Зоргеов обавјештајни пут

Рихард Зорге је рођен у Сабунчију у Бакуу у царској Русији (данас Азербејџан). Родио се након Првог свјетског рата као најмлађе од деветоро дјеце у породици њемачког рударског инжењера и његове жене Рускиње.

Због политичких гледишта, побјегао је у Москву гдје је постао млађи агент Коминтерне, а самим тим и обавјештајац за Совјетски Савез, док му је посао новинара послужио као покриће.

Једно вријеме је радио у Енглеској, затим у Кини, а маја 1933. године отишао је у Берлин под шифром „Рамзај", да обнови контакте у Њемачкој како би се инфлитрирао као њемачки новинар у Јапану. У Берлину се дружио са нацистима, посјећивао пивнице и остваривао познанства. Службено је постао члан нацистичке партије, да би 1936. најзад отишао у Јапан, гдје је направио обавјештајни прстен који су чинили официр Црвене армије Макс Готфрид Фридрих Клаузен, радио-оператер Хоцуми Озаки, као и два агента-новинара Мијаги Јотоку и Бранко Вукелић, југославенски обавјештајац при Коминтерни, који је радио као дописник Политике.

Задатак те групе је био да се сазнају војни планови Њемачке и Јапана. Када Еуген Ото постаје амбасадор Трећег рајха у Јапану, Зорге постаје савјетник за штампу у амбасади, а многе информације сазнаје од самог Ота, који му је уједно био и пријатељ. Амбасаду Трећег рајха је користио да би провјерио информације до којих је долазио, а приступ телеграмима је имао у канцеларији самог амбасадора.

Крај Зоргеовог прстена

Зоргеов прстен је пробијен 1941. године, када су Јапанци почели да сумњају у Зоргеа примјетивши појачану активност радио-преноса. Јапанска тајна служба већ је пресрела многе његове поруке и круг је почео да се затвара. Зорге је тада начинио кобну грешку бацивши на улицу поруку у којој је писало да смјеста напусти Јапан, умјесто да је спали. Полицајац који га је пратио је узео бачену поруку што је довело до његовог компромитовања. Ухапшен је 18. октобра 1941. године, заједно са цијелом групом, иако је Зорге покушао да оповргне учешће Вукелића и Озакија. Зорге је објешен у новембру 1944. године, док је Вукелић добио доживотну робију и умро у затвору 13. јануара 1945. године.

Сви чланови Зоргеове групе били су постхумно одликовани 5. новембра 1964. године Орденом Отаџбинског рата првог степена од стране президијума Совјетског Савеза.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.