Репликом древног брода путује у Америку да би доказао да су је први открили Феничани
Кристофер Колумбо је постао један од најпознатијих истраживача из доба ренесансе који је, прелазећи тада непознатим водама између Шпаније и Кариба, 1492. године био први Европљанин који је ногом крочио у Америку. Међутим, више од пет вијекова касније, британски авантуриста планира да покаже да је до Новог свијета могла стићи још једна поморска сила, и то двије хиљаде године прије Колумба.
Бивши официр Британске краљевске морнарице Филип Бил нада се да ће успјети да преплови 10.000 километара преко Атлантика у реплици феничанског брода, у амбициозном путовању које би могло да измени наше знање о историји.
По завршетку своје мисије, Бил намјерава да покаже да су Феничани, древна медитеранска цивилизација која је била на врхунцу моћи између 1.500 и 300. године прије нове ере, била способна да отплови до Америке.
- Од свих старих цивилазација они су били најбољи морепловци. Имали су на располагању кедровину, дрво које је савршено за изградњу јаких бродова, први су користили гвоздене ексере, и имали су знања из области астрологије и познавали су морске струје - каже Филип Бил.
Замисао да се плови дрвеним бродом тешким 50 тона, идентичном онима од прије 2.600 година, можда би изгледала као немогућа мисија, да Бил није прије две године већ учинио нешто слично.
Наиме, тада је пловио око Африке у “Феничанину”, који је такође био реплика, како би доказао да су Феничани били у стању да оплове овај континент 2.000 година прије него што је то учинио Бартоломео Дијаз, 1488. године.
Кренувши из Сирије 2008. године, “Феничанин” је прешао 32.000 километара за двије године, борећи се против таласа високих шест метара код Рта добре наде, али и против сомалијских пирата. “Феничанин”, дуг 19 метара, изграђен је на основу пронађене олупине код Марсеја, а за његову изградњу коришћени су локални материјали.
У овом подухвату учествовала је екипа добровољаца, којих је у сваком тренутку било између шест и 15, и 53 морнара из 14 земаља.
- Нисмо имали механичка витла, а сидро смо морали ручно да спуштамо и подижемо - присећа се Бил.
- Археолози су пронашли трагове пепела и кокаина на египатским мумијама, који су једино могли доћи из Новог свијета - објашњава Бил.
Картагињани ишли у Америку кад год пожеле?
Марк Мекменамин, професор геологије упућује на чињеницу да су се на феничанским новчићима налазиле мапе Старог и Новог свијета, и да су, с друге стране, бакарни новчићи са феничанским симболима пронађени и у Сјеверној Америци.
- Ти докази значе да су Картагињани (западно феничанско племе) имали способност да пређу Атлантик кад год пожеле - каже професор Мекменамин.
Билов нови брод, коме ће бити потребно два до три мјесеца да стигне до Америке, треба да крене из Туниса, уколико Бил успије да прикупи 160.000 долара за експедицију.
Њујоршки Метрополитен музеј већ је од Била тражио да његов брод буде приказан на изложби о Феничанима, која се отвара у септембру 2014. године.
- Ко год погледа мало пажљивије, видјеће да су и Викинзи били у Америци око 900. године н.е. Пронађене су викиншке насеобине на Њуфаундленду, то је неспорна чињеница. Значи, Колумбо је свакако био други - у најбољем случају - који је стигао преко Атлантика у Америку - каже Бил.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
