Развој аеро-клуба и отварање аеродрома

Изборна скупштина

Наредна годишња изборна скупштина Обласног одбора, одржана 1. марта 1936. у вијећници Банских двора, окупила је све представнике мјесних одбора. “Наша бановина и Босанска Крајина одскоро чине напоре да не изостану од осталих крајева земље у сарадњи на подизању националне авијације”, нагласио је предсједник Обласног одбора др Лазаревић. На крају говора он је резимирао: “Одбор у Бањалуци радио је много у заједници са мјесним одборима и повјеренствима на пропаганди цивилног ваздухопловства, у чему се и успјело”. И заиста, у извјештајном периоду формирано је 12 мјесних одбора. Посебно је похваљен рад, ангажованост и посвећеност инж. Љубомира Николића и Дејана К. Зите.

Са скупштине су послане поздравне депеше Њ. в. краљу Петру ИИ, кнезу-намјеснику Павлу, министру војске и морнарице ђенералу Петру Живковићу, бану Богославу Кујунџићу, команданту ваздухопловства ђенералу Милану Недићу и потпредсједнику Средишње управе у Београду Тадији Сондермајеру.

Извјештај о раду Обласног одбора поднио је Дејан К. Зита. У извјештајном периоду подигнути су хангар и помоћне зграде, што је Команду ваздухопловства КЈ стајало 200.000 динара.

Техничко одјељење Краљевске банске управе Врбаске бановине припремило је 24. августа 1935. и поднијело на преглед и одобрење технички елаборат за нивелисање и насипање бањалучког аеродрома. Трошкови реализације, процијењени на 15.000 динара, алиментирани су из бановинског фонда за јавне радове на путевима за 1935/36. За руководиоца радова бан Богољуб Кујунџић именова надзорника путева Лазара Вишекруну, а за режисера кредита Давида Павлишина. По извршеној колаудацији, даљње одржавање аеродрома требало је да преузме Обласни одбор “Наших крила”. Већ за који дан, на благајни бањалучке Агенције Државне хипотекарне 15.000 динара је било на располагању.

Са земљишта димензија 250х45 м ваљало је, што људском што коњском снагом, превести 2.250 кубика земље, у које је сврхе намијењено 13.500 динара односно шест по кубику. Након насипања, терен је ваљало и поравнати. Ангажовање коњске запреге и ваљка за поравнање терена изискивало је додатних 1.500 динара. На земљаним радовима било је ангажовано 16 физичких радника, док је Иво Марушић, са паром коња и запрегом, развозио земљу. Како данас популарни анекси уговора, “непредвиђени радови и издаци” још нису били изумљени, радови се окончаше према динамици и на начин предвиђен елаборатом.

Све бјеше спремно за свечано отварање аеродрома.

Отварање аеродрома

Приликом отварања аеродрома, 15-16. септембра 1935, приређен је аеро-митинг којем је присуствовало 12.000 грађана, а 120 грађана је доживјело ваздушно крштење. Публику посебно одушевише, како рече извјештач “Врбаских новина”, “лупинг-бравуре ловца наредника Е. Банфића”. Није ни чудо што је Едуард Банфић као припадник 162. ескадриле, бранећи небо над Београдом, однио ваздушну побједу 6. априла 1941. и оборио њемачку “штуку”. Неки кажу да је дјед хрватске естрадне звијезде Иване Банфић.

Пар мјесеци прије скупштине Обласни одбор је набавио вишенамјенски авион марке “Физир Валтер” од 120 коњских снага, којим је извршен низ пропагандних летова. Широм Врбаске бановине оснивани су мјесни одбори. Клуб има два добротвора, 11 утемељивача, 200 редовних и 60 потпомажућих чланова, док су на Гимназији и Учитељској школи основани подмлаци.

Међутим, питање пилота тада није било сасвим ријешено. Само који дан уочи скупштине постављен је за чиновника Пољопривредног одјељења Банске управе инж. Г. Стојановић, који је ђачки рок одслужио у авијацији, положио пилотске испите и по доласку у Бањалуку ставио се на располагање потпредсједнику Клуба инж. Љуби Николићу, а овај га препоручио Управном одбору. На истој сједници управе усвојен је и Правилник о летењу. Уз сагласност клупске управе бан Б. Кујунџић је упутио препоруку свим среским начелницима да у својим срезовима образују мјесне среске одборе Аеро-клуба.

Нова управа

Претпосљедња тачка дневног реда био је избор чланова Управног и Надзорног одбора, јер је актуелном саставу истекао трогодишњи мандат. На приједлог Кандидационог одбора, скупштинари изабраше 22 члана нове управе: бригадног ђенерала Светомира С. Ђукића (команданта Врбаске дивизијске области 1935-1936), пуковника Милана П. Крагујевића, потпуковника Љубишу Тодоровића, инжењере Љубомира Николића, Жарка Малића и Владимира Петровича Коњева, полицијског комесара Душана Симића, Ибрахима Џинића, Стјепана Хермана, професоре Боривоја Недића, Славка Вимполшека, Љубомира Тривића и Милана Јанковића, архитекте Николаја Ивановича Федорова и Бранка Јовановића, трговца Ристу Томића, књижара Звонимира Јовића, Војислава Миљевића, др Васу Бутозана, Дејана К. Зиту, Драгутина Митраковића и адвоката Тодора Лазаревића.

Вриједи поменути и њихове замјенике Емериха Паскола, Хуснију Ђумрукчића, инжењера Вељка Миситу, хотелијера Милкана Гојића, Хасанбега Џинића, инж. Константина Ј. Газданова, др Хинка Калеа, Рајка Малића и Иванку Поповић.

Нови чланови Надзорног одбора постадоше ђенерал Душан О. Михајловић, Рудолф Цисарж, Марина Поповић, др Ђорђе Букинац, др Моско Пољокан и Пуба Брамер, а њихови замјеници трговци Јово Наумовић и Душан Ивезић Дујко и протојереј Душан Мачкић.

На конститутивној сједници одржаној 15. марта 1936. за предсједника је изабран ђенерал Светомир С. Ђукић, за потпредсједника Љубомир Николић, начелник Техничког одјељења Банске управе, за другог потпредсједника трговац Драгутин Митраковић, за секретара Дејан Зита, а за благајника студент Ибрахим Џинић. Нови предсједник ђенерал Ђукић је имао значајно искуство, стечено у току боравка у Сарајеву, гдје је био предсједник тамошњег аеро-клуба.

На самом крају сједнице скупштинари су обавијештени да је Лазар Вишекруна даровао Клубу двије акције “Аеро-пута”, са дивидендом од 1932. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.