Пуцањ у Југославију
На марсељским улицама сунчаног октобарског дана 1934. године у атентату убијен је југословенски краљ Александар Први Карађорђевић, "краљ ујединитељ", прва жртва фашизма, коме је - у плановима за разбијање Југославије - сметала његова јака личност.
Атентат у Марсељу, у којем је убијен и шеф француске дипломатије Жан Луј Барту, организовале су усташе и италијански фашисти, а пасош нађен код убице издат је у Загребу на име Петра Келемана (Владо Черноземски).
Атентат у Марсељу на краља Александра Првог Карађорђевића извршен је приликом краљеве званичне посјете Француској, испред Палате Бурзе, у 16.20 часова.
Атентатор Владо Черноземски, припадник Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО), усмртио је краља Александра са четири метка, а једним је лакше ранио француског министра иностраних послова Луја Бартуа, који је усљед неадекватне медицинске помоћи искрварио и умро.
Око атентата су сарађивали усташе и ВМРО, који нису жељели да Хрвати и Македонци (који су сматрани Бугарима) живе у Краљевини Југославији, него у независним државама Македонији и Хрватској. У атентат су биле умијешане и поједине стране силе, у првом реду Мусолинијева Италија, која је имала територијалне претензије ка Југославији, односно њеној јадранској обали.
На југоистоку Краљевине СХС и даље је било отворено "македонско питање". Бугарска влада је прећутно одобравала дјеловање Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО) на њеној територији, одакле су вршени напади на пограничне области Македоније које су се нашле у саставу Краљевине СХС.
У Вардарској Македонији вођене су праве оружане борбе жандармерије са комитима. У 1923. и 1924. години су у региону Вардарске Македоније дјеловале 53 чете, од чега 36 из Бугарске, 12 локалних и пет из Албаније. Укупна бројно стање људства је било 3.245 комита, предвођених од 79 војвода. Забиљежено је 119 битки и 73 терористичка акта. Српски губици су били 304 погинула војника и више од 1.300 рањених.
ВМРО је сарађивала са властима Бугарске, а критиковали су увођење српског језика у Вардарској Македонији, залажући се за увођење бугарског. Критиковали су и што се вардарска Македонија називала Јужном Србијом (неслужбено) или Вардарском бановином (службено). Говорни језик македонских Словена је службено сматрам дијалектом српско-хрватског језика, па је ВМРО критиковала потискивање јужног дијалекта.
Усљед овакве политике влада је морала да се конфронтира активностима македонских и пробугарских банди. У Вардарској Македонији вођене су праве оружане борбе жандармерије са комитима, а хиљаде људи је малтретирала југословенска власт под сумњом да сарађују са Унутрашњом македонском револуционарном организацијом.
Атентатор Величко Димитров Керин, звани Владо Черноземски, погођен са више метака у тијело, кога је гњевна маса исјекла ударцима сабље и линчовала, пребачен је у канцеларију марсељске службе безбједности, гдје је и умро, не изговоривши ниједну ријеч.
Француска полиција је ухапсила тројицу преживјелих атентатора (Поспишил, Рајић и Мијо Краљ) и сазнала да су инструкције добили од Анте Павелића и Еугена Кватерника.
Смрт краља Александра узбуркала је цјелокупну југословенску јавност. Пошто је најстарији Александров син Петар био малољетан, трочлано намјесништво је преузело улогу краља.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
