Прво и посљедње трагично путовање

Александар Поповић
Прво и посљедње трагично путовање

Путовање "Титаника" почело је у Саутемптону 10. априла 1912. године тачно у подне. На прво и посљедње путовање величанственог брода кренули су и одговарајући путници британски племићи и амерички индустријалци.

Брод је био тако масиван да се кретање једва осјећало. Сав тај луксуз пловио је Aтлантиком брзином од 22 чвора - "Титаник" је био међу пет најбржих бродова свог времена.

Нико није очекивао оно што се догодило четири дана касније. "Титаник" највећи путнички брод на свијету ударио је у ледени бријег 14. априла 1912. у 23.40 часова. Потонуо је за мање од три часа, 15. априла касно ноћу и у смрт одвукао 1.514 особе. Од 2.223 путника и чланова посаде спасено је мање од трећине, њих 710.

Градња

"Титаник" је био други од три путничка брода за које се вјеровало да ће доминирати прекоокеанским путничким саобраћајем. Био је власништво компаније "Вајт Стар Лајн", а изграђен је у бродоградилишту "Нарланд и Волф" у Белфасту.
Градња је започела 1909. године, а брод је поринут у море 31. маја 1911. Био је дугачак 269, а широк 28 метара, док му је носивост била око 56.000 тона.

Максимална брзина била је до 25 чворова, имао је 46.000 коњских снага. Капетан "Титаника" био је Едуард Смит, а он је претходно путовао Сјеверноатлантским водама 26 година и послије тог путовања требало је да оде у пензију, послије чак 46 година службе.

Упозорења

Током пловидбе "Титаника" вријеме је било угодно, температура воде око 13 степени. Зима је 1912. била блага па су се у Aрктичком кругу велики комади леда одломљавали и кретали на пут према океану.

У недјељу петог дана на мору, оператери на "Титанику" примили су пет порука о слободно плутајућим леденим сантама, али капетан Смит није изгледао забринуто.

У ноћи 14. априла оператер на телеграфу, имао је пуне руке посла шаљући путничке поруке. Тада је примио и 600 упозорења о положају големе санте леда, али није схватио колико је она близу броду и једноставно је поруку одложио испод хрпе папира коју је имао на свом столу. Та кључна порука је могла спасити стотине живота, али никада није стигла до капетана.

Судар и потонуће

Ноћ је била тамна, а море мирно што је додатно отежало уочавање кобне санте. Проматрачи на броду су нешто прије 23.40 часова опазили ледену санту одмах испред брода, упозорили су официре на мосту, а први официр Вилијам Мурдок реаговао је истог тренутка и наредио оштри заокрет улијево, заустављање мотора и затварање непропусних одјељака.

Брод је, међутим, био превелик и кретао се пребрзо да би очајнички маневар успио. Око 640 км од Њуфаундленда ударио је у ледену громаду. Море је брзо надирало у брод и дошло је до котла број пет и "Титаник" је почео да тоне прамцем.

Послије неког времена путници су позвани да се окупе на палуби с опремом за спасавање. Мало послије поноћи капетан је наредио посади да припреми 20 чамаца за спасавање. На лијевом боку брода само је женама и дјеци било допуштено укрцавање у чамце, а на десном мушкарцима, ако жена није било на видику. Многе жене нису хтјеле напустити мужеве па је настала свеопшта збрка и готово ниједан чамац није био попуњен до пуног капацитета.

И док је брод тонуо, оркестар је свирао. Легенда је да је оркестар потонуо свирајући: "Ближе, Боже мој."

Стотине путника за које није било мјеста у чамцима вриштали су, падали и скакали у хладну воду. У 2.05. капетан Смит наредио је посади да се побрине за сопствену безбједност. Посљедња два чамца била су намијењена њима.

Понос Британске индустрије је потонуо.

+++++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана