Први археолошки доказ распећа из римског периода у Великој Британији! VIDEO

British Arheology
Foto: printscreen

Ријеч је о, изузетно, ријетком доказу које директно указује на распеће младог мушкарца.

Ово занимљиво археолошко откриће из римског периода десило се 2017. године током, а резултати студије су тек недавно објављени у најновијем издању часописа Бритисх Арцхаеологy који издаје Савјет за британску археологију. Ријеч је о, изузетно, ријетком доказу које директно указује на распеће младог мушкарца.

Археолози су пронашли сахрањеног човјека у дрвеној конструкцији, старости између 25 и 35 година, на малом гробљу у близини римског насеља Фенстантон.

Кроз његову десну петну кост (цалцанеум) продирао је гвоздени ексер у хоризонталном положају, за шта истраживачи вјерују да је у складу са праксом распећа. У том случају би му стопала била прикована за странице усправне греде од дрвета.

Археолошки доказ распећа

Током римског периода, распеће је било језив јавни спектакл коришћен за кажњавање робова, пирата и државних непријатеља. Пракса је првобитно била резервисана за робове да дају примјер, али је касније проширена и на грађане нижих класа.

Веома мало археолошких примјера је документовано широм римског свијета, али најновије откриће даје један од првих случајева физичких доказа који показују да се та пракса одвијала у Великој Британији.

Остаци скелета су радиокарбонски датовани између 130. и 360. године наше ере, а антрополошка анализа указала је на то да су његови глежњеви можда били оковани.

Ексер није константован док се конзервација није извршила ван локалитета. Корин Духиг, археолог са Универзитета у Кембриџу, која је испитивала људске остатке, утврдила је да је распеће једино могуће објашњење. Знаци казнених повреда и имобилизације прје и око времена смрти сугеришу да је жртва можда била роб.

Дејвид Ингам, археолог који је водио ископавања, рекао је: "Размјере материјалних остатака на том мјесту указују на раније непознато римско село поред пута. Други налази укључују необичне доказе за индустријску прераду костију говеда, можда за козметику и сапун; емајлиран брош коња и јахач од легуре бакра и други предмети од легуре бакра сугеришу да је у близини можда био храм или светилиште; и ријетка сахрана "бустум", гдје су ломача и људски остаци заједно сахрањени на мјесту спаљивања."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана