Прва побједа Србије у Првом свјетском рату

Због заслуга у командовању битком командант Друге српске армије Степа Степановић унапријеђен је у чин војводе.

По начину вођења и исходу, Церска битка представља ремек-дјело ратне вјештине, а као изузетан примјер преласка из стратегијске одбране у контранапад, она се и данас проучава на најпознатијим војним академијама, укључујући и амерички Вест Поинт.

Припреме за битку

Церска битка вођена је од 12. до 24. августа 1914. године, а у историографији се помиње и као Јадарска битка, јер су главне војне операције вођене у сливу реке Јадар.

Борбе су почеле у зору прелазом аустроугарске армије код села Батара и Самуровића аде, с циљем даљег продирања у Србију, док је Друга армија форсирала ријеку Саву и заузела Шабац.

Непријатељским снагама су се храбро супротстављали предстражни одреди српске војске на Дрини све до 15. августа.

Знајући да Аустроугарска припрема велику љетњу офанзиву на Србију, српска Врховна команда припремала се за тактичко-оперативна дејства и контраофанзиву.

Окршаји

До првог великог окршаја на планини Цер дошло је у ноћи између 15. и 16. августа код Текериша, а потом су огорчене борбе вођене све до 20. августа на фронту ширине 50 километара и правцу Шабац-Текериш-Крупањ.

Аустроугарске снаге, које је предводио командант балканске војске Оскар фон Поћорек, имале су више од 200.000 људи, добро наоружаних и опремљених, који су дејствовали уз одличну логистику и садејство модерне артиљерије.

Војска Краљевине Србије, чији је врховни командант био регент Александар Карађорђевић, имала је 180.000 војника и невиђен морал.

Церске операције

Побједи Срба допринијела је и исправна стратегија врховне команде, али и искуства у модерном ратовању која су стекли у балканским ратовима.

Аустроугарске снаге натјеране су на повлачење у ноћи између 19. и 20. августа, које се наставило и сљедећег дана. Истјеривањем непријатеља до Дрине и завршним операцијама, од 21. до 28. августа 1914. године, када је ослобођен Шабац, окончане су такозване церске операције.

У тешким борбама Аустроугарска је имала око 25.000 погинулих и рањених и више од 4.500 заробљених официра и војника. На српској страни из строја је избачено 16.045 подофицира и војника и 259 официра, од тога је било 2.107 погинулих и 250 заробљених.

У извјештају о поразу аустроугарске војске, аустријски новинар Ервин Киш је написао: "Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бјекству. Једна потучена војска, не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници. Сјајни су момци ови Срби, они знају да бране своју земљу".

Вијест да је српска војска до ногу потукла аустроугарске трупе изненадила је свјетску јавност, која није очекивала да се једна мала држава, исцрпљена у I и II балканском рату у претходне двије године, може војнички одупријети великој сили.

Побједа Срба допринијела је одржању морала сила Антанте, које су у почетку рата губиле битке на свим фронтовима. Захваљујући тој побједи, Аустроугарска је закаснила с концентрацијом трупа према руском фронту, што је касније олакшало операције савезника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.