Принцип терориста, Апис све знао
Вашингтон - Србија из времена Првог свјетског рата била је налик на данашњи Иран, гдје делови власти спонзоришу терористичке активности, каже историчарка Маргарет Мекмилан.
Ова канадска историчарка је на промоцији своје књиге "Спречавање новог Великог рата: Лекције из 1914" у Вашингтону рекла и да је Гаврило Принцип био фанатик који се послужио терористичким насиљем за остваривање својих циљева.
"Први човјек војне безбједности Србије пуковник Апис био је веома добро упућен у то шта завереници припремају у Босни. Оружје за атентат прошверцовано је из Србије уз помоћ српских граничара", рекла је Мекмиланова на трибини у Институту Брукингс.
Према њеним ријечима, предсједник тадашње владе Никола Пашић "можда је нешто и сумњао, али одлучио је да не зна шта се дешава".
На питање дописника Танјуга да ли зна да је вођи нацистичке Њемачке Адолфу Хитлеру за рођендан 1942. донијета спомен-плоча посвећена Гаврилу Принципу из Сарајева, коју су њемачки окупатори скинули као ратни трофеј, историчарка је одговорила да је јуче чула за то.
"Да, јуче су ми рекли за ту слику", казала је Мекмиланова.
Она је, ипак, Принципа назвала терористом, рекавши да су то људи који користе насиље да постигну своје циљеве, а атентатор из Сарајева, према њеним ријечима "није хтио да чека да се ствари ријеше дипломатским или уставним путем".
"У својој књизи сам га описала као човјека из данашњег египатског друштва који је дошао из руралне и традиционалне средине. Он је вјеровао у своје идеје и био је фанатик", навела је Мекмиланова.
Описујући Гаврила Принципа, историчарка је казала и да је он, као и многи млади људи, свијет посматрао црно-бијело.
Канадска историчарка, иначе професор историје на Универзитету Торонто, претходно је Европу почетком 20. вијека описала као скоро идилично друштво које близу сто година није било у већем сукобу, који је дошао са Првим свјетским ратом.
"Европа је напредовала на свим пољима, али је то било и вријеме када је доминација великих сила, попут Британије, почела да опада", оцијенила је Мекмиланова, додајући да Британци нису схватали да и друге земље желе "свој дио колача".
Према њеним ријечима, њемачка спољна политика коју је водио цар била је катастрофална, што је Британију одвојио од ње и приближило Француској и Русији, што се сматрало незамисливим крајем деветнаестог вијека.
"Много фактора је утицало на почетак рата, од лидера држава, преко пораста национализма, до кризе на Балкану", оцијенила је Мекмиланова и додала да Руси нису заборавили Нијемцима понижење из БиХ 1908. године.
Она је закључила и да је Њемачка одлучила да уђе у рат и нападне Србију, јер се плашила да ће изгубити Аустро-Угарску ако то не учини.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
