Прије 80 година амерички и британски авиони напали Београд: Савезничко бомбардовање разорније од њемачког
БЕОГРАД - На Васкрс, 16. априла 1944. године, савезнички ваздухопловци, Британци и Американци, бомбардовали су Београд. Интензитет и разорност савезничких напада прије 80 година, запрепастила је грађане ондашњег Београда, а прецизан број погинулих никада није утврђен. Рањено је, односно повријеђено око 5.000 цивила, а према њемачким изворима, мртвих је било 1.160. Бомбардовање је настављено и сутрадан 17. априла, а онда и 21. и 24. априла.
Пошто није било могуће разлучити критеријуме приликом избора мета услиједио је масовни егзодус у приградске средине, села и варошице. Градом су се кретале бројне колоне очајника исцрпљених вишегодишњом окупацијом и немаштином.
Догађаји упамћени као крвави Ускрс у колективном сјећању грађана Београда доживљени су битно теже од њемачких бомбардовања 6. априла 1941. како због чињенице да се од савезника очекивала помоћ и ослобођење, а никако бомбардовање, поготово тако брутално, а онда и због утиска да је савезничко бомбардовање 1944. било разорније него њемачко 1941.
Англоамеричке снаге интензивно су у том периоду тукле Плоешти у Румунији, главни извор нафте њемачке војске, осим индустријске производње којом је њемачка хемијска индустрија силом прилика овладала у Другом свјетском рату. Био је то међутим потез очајника због несразмјерно виших трошкова.
Трагедија Београда на православни Ускрс, 16. априла 1944. године, била је посљедица чињенице да су нафтна поља код Плоештија тог дана била под маглом која је онемогућавала иоле безбједно кретање и дејство ваздухоплова па су се англоамерички бомбардери окренули и затим испразнили смртоносне товаре над Београдом. Тешко разорени Београд био је тада секундарни циљ.
При томе, бомбардовање је вршено са висине 3.000 до 5.000 метара и то методом знаним као "тепих бомбе", дакле неселективно. Званично, циљеви су биле њемачке трупе, инфраструктура, војни и привредни објекти од значаја за њемачке ратне напоре.
То је подразумијевало рејон главне жељезничке станице у дну Немањине, друге жељезничке објекте, ранжирне станице, мостове, фабрике ваздухоплова Икарус, затим Рогожарски, иначе смјештен у густо начичканом центру у Далматинској, доцнији ИКЛ. Такође, аеродром на Бежанији, односно Земуну, бродоградилиште.
Погођено се међутим није поклапало са прокламованим циљевима.
Укупно, те 1944. Београд је тешко бомбардован од стране савезника у априлу, мају, јуну, јулу, септембру, у 11 наврата.
Тешка савезничка бомбардовања Србије у Другом свјетском рату започела су разарањем Ниша 20. октобра 1943. године, када су погинуле стотине грађана и разорени бројни цивилни објекти.
Најразорнија су међутим била априлска бомбардовања, са највише жртава, вјероватно и због фактора изненађења.
Тада 16. и 17. априла Београд је тукло око 600 бомбардера, такозваних четворомотораца. Ударна јединица била је 15. ваздухопловна Војске САД, чија се база налазила у Фођи, у Италији.
Остаје отворено питање ко је одлучивао о избору мета, односно градова који ће бити предмет бомбардовања.
Главна мета
Другог дана, 17. априла, Београд није гађан као секундарни циљ него је он, напротив, био главна мета. Разарања су била страховита. Бомбардован је чак и логор Сајмиште гдје је, колико се зна, било 60 погинулих и око 150 рањених.
Разорени су Икарус, Телеоптик, Данубиус, рафинерија на Чукарици. Тешко су оштећени мостови на Сави и Дунаву, индустрија Рогожарски, али и околни стамбени блокови, бродоградилиште такође.
Погођена је Бајлонијева пијаца на Дорћолу, са околним стамбеним блоковима гдје је погинуло око 200 лица. Бомбе су погодиле Теразије, палату Албанија, здања Техничког и Правног факултета, здравствене установе, читаве блокове кућа за становање, цркве. Породилиште у Крунској улици, данашња Студентска поликлиника, је разорено уз бројне жртве.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
