Прије 50 година, Вили Брант на кољенима пред жртвама нацизма
БЕРЛИН - На данашњи дан, прије тачно 50 година, тадашњи канцелар Западне Њемачке Вили Брант клекао је у Варшави у знак сјећања на жртве нацистичког прогона у Варшавском гету.
Гест Вилија Бранта, њемачког социјалдемократе који се током Другог свјетског рата прикључио покрету отпора, сматра се чином који је одшкринуо врата помирења у Европи и уједињењу Њемачке, али се у дјелу пољске јавности, прије свега међу националистима и десничарима, тумачи као “представа без смисла”.
“Суочен са безданом који је нацизам направио у њемачкој историји и притиснут језом због милиона жртава нацизма, учинио сам оно што ми људи чинимо онда када не успијевамо да пронађемо праве ријечи”, написао је Брант у својим мемоарима, пренио Дојче Веле.
Он је написао да његов гест није био планиран и да су и његови најближи сарадници, и новинари, и фото-репортери били изненађени тим чином.
“Изненађени су били и чланиови пољске владе”, сјећа се Криштоф Ручнијевиц, професор историје на Универзитету Вроцлав.
“До тада смо сматрали да су сви Нијемци зли, ратнохушкачи и реваншисти, а онда, неочекивано, њемачки канцелар пада на кољена и шаље поруку да је помирење могуће”, сјећа се Ручнијевиц.
Пољска влада је овај гест схватила као корак ка помирењу, грађани Пољске у већини нису придавали посебну важност том чину, а западни Нијемци су све до 1970-тих сматрали Брантову потез “претјераним” и нису били спремни да прихвате његов чин као корак ка разбијању табуа нацизма и помирењу.
Брант је 1970. године потписао Варшавски споразум којим је пристао да се одрекне њемачких територија на истоку Европе које су тако, постале дио Пољске послије Другог свјетског рата.
Због тога је у Њемачкој био изложен жестоким нападима њемачких конзервативаца, критикован и називан “издајником” од стране екстремне деснице.
Данас се сматра да је Брантова политика помирења и толеранције, промоције и јачања демократије била кључна на путу њемачког уједињења, али и значајан корак ка постепеном побољшању односа у западној Европи након Другог свјетског рата.
Аркадијуш Муларчик, посланик у Сејму из пољске владајуће странке Закона и правде сматра да је Брантов потез пред жртвама нацизма “празан и бесмислен”, јер Пољска није добила никакву надокнаду штете за злочине почињене током Другог свјетског рата.
Ипак, пред спомен-плочом Вилију Бранту на истоименом тргу у Варшави, свакодневно се окупља велики број људи који и данас имају потребу да додирну лик њемачког канцелара који је прије 50 година, симболичним гестом, покушао да укаже на нужност помирења и превазилажења страхота Другог свјетског рата.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
