Прије 45 година земљотрес је у Црној Гори направио пустош
ПОДГОРИЦА - На данашњи дан прије 45 година Црну Гору је погодио снажан земљотрес јачине седам степени Рихтера - 101 особа је погинула, а више од 100.000 људи је остало без крова над главом.
Од истог потреса у Албанији је погинуло 35 особа. Земљотрес се догодио у 7.19 часова, епицентар је био у Јадранском мору, између Улциња и Бара, на удаљености од 15 километара од обале.
Потрес је трајао десетак секунди и углавном се осјетио дуж црногорске и албанске обале и изазвао је катастрофална разарања са интензитетом од IX степени Меркалијеве скале на цијелом Црногорском приморју, на дужини од преко 100 км.
Будвански Стари град је у десет секунди потреса тешко оштећен. Од 400 грађевина у Старом граду само осам је остало недирнуто. Зидине и заштитни бедеми из 15. вијека су тешко оштећени. Манастир Прасквица, који се налази између Милочера и Светог Стефана, претрпио је велика оштећења. Црква унутар манастира је потпуно срушена, а и фреске су такође биле оштећене.
Херцег Нови је такође био тешко оштећен. Дијелови зидина Старог града су пали у Јадран.
Улцињски Стари град, још један црногорски центар културне баштине, скоро је потпуно уништен.
Вјековна Балшића кула у Улцињу је срушена.
Земљотрес није поштедио ни Петровац, Тиват, Котор, Рисан.
Више од 450 села је сравњено са земљом. Многа села у регијама Црмница, Грбаљ, Крајина, Паштровићи била су у опасности да се потпуно уруше. У унутрашњости, Цетиње, Даниловград, Никшић и Титоград су оштећени, али не тешко.
Према извјештају Унеска из 1984, укупно 1.487 објеката је оштећено, од којих су скоро половина домаћинства, а 42 одсто цркве и свјетовни објекти. Тридесет одсто од укупно оштећених објеката је у потпуности срушено.
Преко 1.000 споменика културе је било оштећено, као и хиљаде умјетничких дјела и вриједне колекције. Уништен је огроман дио модерних хотелских капацитета у региону, оштећена су 53 здравствена објекта, 570 објеката социјалне и дечије заштите, 240 школских објеката.
Посебно су страдали културно-историјски споменици (манастири, цркве, музеји, архиви), који су концентрисани углавном у најугроженијем приморском појасу. Велике штете су биле на путној мрежи – оштећено је око 350 километара магистралних и 200 км регионалних путева. Једна од специфичних манифестација оштећења тла изазвана земљотресом биле су појаве ликвифакције (течења тла), клизишта и одрони.
До краја 1979. године регистровано је 90 јаких накнадних земљотреса, са магнитудом већом или једнаком 4,0, преко 100 земљотреса са магнитудом 3,5–4,0, као и скоро 10.000 слабијих потреса, подсјећа подгорички Дан.
Обнова земље трајала је десет година. Све републике тадашње Југославије су солидарно учествовале у обнови, а донет је и Закон о обнови Црногорског приморја у тадашњој Савезној скупштини.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
