Прије 44 године умро је Тито, највећа мистерија Југославије

Умро је 4. маја 1980. године, у Љубљани, неколко дана прије него што би, званично, напунио 88 година.

Неприкосновеног лидера социјалистичке Југославије данас се углавном сјећају по времену вишедеценијског мира, релативне стабилности и континуираног постепеног успона, али и као контроверзне личности чији су биографски подаци нејасни, а велики дијелови каријере неразјашњени.

Према званичној верзији, рођен је у Кумровцу у Аустроугарској, маја 1892. Отац Фрања је био Хрват, а мајка Марија Словенка.

У вријеме док је био шеф југословенске државе, као његов рођендан обележаван је 25. мај, као својеврсни државни празник, у складу са свеприсутним култом личности.

Дан младости, како је називан 25. мај, прослављан је низом манифестација, чији је врхунац био велики слет одржаван у вечерњим часовима, тог дана на стадиону ЈНА, када му је додјељивана штафета младости.

Овоме је претходило вишемјесечно кружење штафете, или претходно штафета, кроз све крајеве тадашње Федеративне Народне Републике Југославије, односно од 1963, Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Јосип Броз Тито рођен је заправо 7. маја 1892, као седмо од петнаестеро дјеце у породици.

Браварски занат учио је у Сиску. За послом се потом кретао од Загреба, преко Трста, Камника, Ченкова у Чешкој, до Беча и Бечког новог места. Све у оквиру ондашње Аустроугарске. Такође је извесно вријеме радио у Минхену као и у Манхајму у Њемачкој.

Године 1913. одлази на обавезно одслужење војног рока.

Као аустроугарски каплар Броз је учествовао у Првом свјетском рату. Борио се против српске војске током аустроугарске агресије на Србију, о чему се никада није говорило у његовој биографији.

Броз је тешко рањен и заробљен 1915. године на Карпатима, на Источном фронту.

Револуције фебруара и новембра 1917, дочекао је Русији. Наводно је, пошто су бољшевици преузели власт, покушао да им се придружи.  У његовим званичним биографијама, послије Другог свјетског рата, навођено је да је учествовао у Октобарској револуцији.

У новообразовану Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца долази крајем октобра 1920, када је постао члан Комунистичке партије.

Радио је потом код Бјеловара у Великом Тројству, па у Загребу, Краљевици, Београду, Смедеревској Паланци. 

Ухапшен је августа 1928. У то време он је секретар месне партијске организације у Загребу.

Осуђен је на пет година. Казну служи у Лепоглави, затим од почетка 1931. у Марибору.

Године 1937. постаје генерални секретар партије, и то вољом Јосифа Висарионовича Стаљина, послије смјењивања и стријељања Милана Горкића. Био је заговорник повратка руководства КПЈ у земљу из Беча, у чему се није слагао са дотадашњним вођством. Према другим наводима, Москва га је за прву личност КПЈ прихватила тек 1940, или можда 1939

Као вођа Комунистичке партије Југославије Броз је у Другом свјетском рату водио партизански устанак против Нијемаца од 1941. године до краја рата.

Из рата је изашао као легендарни вођа. Од Другог заседања АВНОЈ-а, новембра 1943, носио је звање - маршала.

Осим борбе против окупатора, јединице под његовом командом  спровеле су и комунистичку револуцију, током и након рата, током које су, између осталог, у спровођењу револуционарне "правде" нестале и десетине хиљада некомуниста, под видом "борбе против сарадника окупатора". Оштрица је највише била уперена против апарата међуратне Краљевине Југославије.

Године 1948. одбацио је Резолуцију Информбироа комунистичких партија, којом је осуђен он и КПЈ. Односно, одбио је да се повинује налозима из Москве.

У тешким околностима, у земљи која је била такорећи гладна, одлучује се на отпор Стаљину.

Током педесетих година, Југославија је због тога добијала значајну финансијску и војну помоћ од САД.

Један је од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима, током процеса деколонизације, имало велики значај. Његова улога у том Покрету, у познијој фази, упамћена је и по досљедном настојању да се несврстани задрже по страни од утицаја појединих проблоковски опредијељних чланица.

Јосип Броз Тито никада није посјетио усташки концентрациони логор Јасеновац, а био је један од креатора Устава из 1974. године, када је Југославија конфедерализована.

У унутрашњој политици, стицајем околности, оставио је устројство које се на крају показало као неодрживо за функционисање СФРЈ - Устав из 1974. године. Преношење функција савезне државе на ниво република трајало је заправо од 1963. Централна држава водила је надаље само одбрану, али не у потпуности, спољну и монетарну политику. При чему је такозвани кључ, равноправна заступљеност свих република и покрајина, захтјеван и у спољној политици, па чак и у војсци. То је значило да је од стручности и квалитета важнији био национални, односно републичко покрајински кључ.  Србија је тада постала једина република са двије аутономне покрајине, немоћна да одлучује у своје име.

Паралелно са тоталном децентрализацијом, започиње период економске стагнације. У то време привремено рјешење је пронађено у отварању граница, чиме је омогућен одлазак стотина хиљада незапослених.

Специфичан систем консензуса представника република и покрајина у Предсједништву државе показао се као нерешив проблем када се СКЈ распао јануара 1990.

Сахрани Јосипа Броза Тита, у Београду, присуствовало је више од 200 високих личности из цијелог свијета, што је несумњиво показатељ његове историјске улоге, односно међународног угледа који је уживао.

Земља коју је водио, као неприкосновени ауторитет, Југославија, распала се десетак година послије његове смрти, чему је несумњиво допринео и исход такозваног хладног рата, а не само унутрашњи проблеми.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.