Прича о жени која је прва, прије пола вијека, уочила вирус корона

national geographic
Foto: printscreen

Када је Џун Алмеида завирила у свој електронски микроскоп 1964. године, она и њене колеге уочиле су сиву тачку прекривену ситним “зупцима”. То што је видјела касније је постало познато као вирус корона, а Алмеида је одиграла кључну .


Рођена као Џун Харт, са породицом је живјела у Глазгову у Шкотској, гдје је њен отац радио као возач аутобуса. Џун је била одлична ученица и имала је амбицију да упише факултет, али није имала новца. Са 16 година одустала је од формалног образовања и почела да ради као лабораторијски техничар у Краљевској болници у Глазгову. Посао јој је био да помоћу микроскопа анализира узорке ткива.

Након пресељења у Лондон, сличан посао је радила и у болници Светог Бартоломеја. У Лондону је упознала и свог првог супруга, умјетника Енрикеа Алмеиду. Пар се преселио у Канаду гдје је Џун добила посао у Институту за рак у Онтарију. Џун је у Онтарију радила на електронском микроскопу и развила нове технике за посматрање. Такође је објавила неколико радова у којима је описала структуре вируса који су раније били невидљиви. Објавила је и Приручник за брзу лабораторијску дијагностику вируса 1979. године за Светску здравствену организацију.

Нови начин микроскопског посматрања

Техника микроскопије коју је развила Џун била је једноставна, али револуционарна у области вирологије.
Када се ради са микроскопским честицама, тешко је знати шта тачно тражити. У односу на оптички микроскоп, електрони електронског микроскопа имају много краће таласне дужине од свјетлости, па научницима дају много финији приказ са више детаља. Иако су имали детаљнију слику, за научнике је био прави изазов да препознају да ли је ситна мрља вирус, ћелија или нешто треће.

Како би утврдила постојање вируса, Алмеида је схватила да може да користи антитијела узета од раније заражених појединаца. Антитијела привлаче антиген "колеге" - па када би Алмеида унела антитијела, они би се окупили око вируса - и тако би показали његово присуство. Ова техника помогла је клиничарима да користе електронске микроскопе како би дијагностиковали вирусну инфекцију код пацијента.

Алмеида је на тај начин идентификовала низ вируса укључујући и вирус рубеоле, који су научници проучавали годинама, али она га је прва видјела.
Откривање вируса корона

Када су њене вјештине препознате, Алмеида је била позвана да се врати у Лондон. Почела је да ради у Медицинској школи болнице Свети Томас. Тамо ју је, 1964. године, контактирао доктор Дејвид Тирел. Његов тим био је прикупио вирусе сличне грипу, које су назвали "Б814", али су имали проблем да их обраде у лабораторији. Како њихове традиционалне методе за посматрање нису донеле резултате, научници су почели да сумњају да је Б814 нова врста вируса.

Тирел је послао узорке Алмеиди надајући се да би она својом техником могла да идентификује вирус. "Нисмо се превише надали, али вриједило је покушати", написао је Тирел касније у својој књизи "Хладни рат: Борба против прехладе".
Иако је Џун Алмеида имала ограничен материјал за рад, њена открића премашила су Тирелова очекивања. Не само да је Алмеида направила јасне слике вируса, него се и сјетила да је, раније током својих истраживања, видјела два слична вируса: један док је проучавала бронхитис код пилића, а други док је посматрала упалу јетре код мишева.

О оба ова истраживања Алмеида је написала радове, али оба рада су била одбијена. Рецезенти су сматрали да су то само неквалитетне фотографије честица вируса грипа.
Са новим узорцима које је добила од Тирела, Алмеида је била сигурна да гледа у нову групу вируса.

Када су се Алмеида, њен надзорник и Тирел нашли да разговарају о налазима, дошли су до питања и како назвати нову групу вируса. Након посматрања снимака, инспирисани структуром вируса, одлучили су се за латинску ријеч корона, што значи круна. Тако је рођен вирус корона.

Алмеида се повукла из вирологије 1985. године, али је остала активна и радознала. Постала је инструкторка јоге и развила оштро око за антиквитете, које је често "ловила" са својим другим супругом Филипом Гарднерм, такође пензионисаним вирологом.

Прије него што је умрла 2007. године, са 77 година, Алмеида је радила у Светом Томасу као савјетница, гдје је помогла у добијању првих висококвалитетних слика вируса ХИВ.

Хју Пенингтон, професор бактериологије на Универзитету у Абердину, који је Алмеиду описивао као свог ментора, написао је: "Она је, без сумње, један од најизванреднијих шкотских научника своје генерације, али нажалост, у великој мјери, заборављена".

Научници и данас користе њене методе како би идентификовали вирусе, а пандемија ЦОВИД-19 поново нас је све подсјетила на значај њеног рада. Више од педесет година након што је први пут видјела вирус корона кроз микроскоп, њен рад је релевантнији него икад.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана