Прича о човјеку који је добровољно отишао у Аушвиц

Недуго након формирања концентрационог логора Аушвиц, до војске пољског отпора су почеле да пристижу различите гласине о томе шта се тамо заправо догађа. Како би сазнао праву истину, капетан Витолд Пилецки се пријавио да добровољно оде на мјесто за које данас знамо да је локација неких од најстрашнијих злочина у људској историји. 

Како би заштито своју супругу и дијете, Пилецки је узео име Томаш Серафински, пошто се у то  вријеме вјеровало да је извјесни Томаш Серафински мртав. Касније је прави Томаш Серафински имао доста проблема јер је Пилецки користио његово име. 

Како свједочи Елеонора Островска, власница стана у којем је Пилецки боравио када су га заробили, када је група нациста опколила блок, члан отпора је дошао да помогне Пилецком да се сакрије. Ипак, он је не само одбио помоћ, већ није ни покушавао да избјегне нацистичке војнике. 

Треба имати на уму да се у то вријеме није знало да ли ће Пилецки бити заиста у Аушвицу, јер како је АБ-Актион и даље била у току, нацисти су могли само да га заробе, муче и погубе у било ком другом затвору, што су често чинили у то вријеме.  

Међутим, као и што се надао, Пилецки је послат у Аушвиц. Овај храбри војник је говорио о свом доласку, истичући да су новим заробљеницима одмах одузимане торбе са свим стварима које поседују. Ошишали су им не само косу, већ и све маље, а потом их прскали хладном водом. Пилецки свједочи да је по доласку у "Аушвиц" добио ударац у вилицу, због чега је изгубио два зуба. 

Пилецки је истакао да Аушвиц није био обичан логор, јер су недостатак хране и осталих потребштина планирани тако да заробљеници у њему не поживе дуго – штавише, он је записао да је очекивано да поживе само шест недјеља. Он је такође навео да му је стражар у логору рекао: "Ако неко живи дуже, значи да краде".

Ипак, борба с оваквим условима је била само дио мисије Пилецког, који је почео да организује силе отпора унутар логора. Циљеви овакве организације били су храбрење заробљеника, уношење додатне хране и одјеће, успостављање обавјештајне мреже у логору, добијање вијести изван логора и, најзад, обука затвореника да устану против својих чувара и ослободе се. 

Пилецки је током свог боравка у злогласном логору слао извјештаје пољској влади у егзилу, која је информације просљеђивала савезницима, те су савезничке снаге успијевале да ослободе поједине заробљенике. 

У његовим извјештајима се први пут помињу гасне коморе, које је Пилецки први пут видио у септембру 1941. године, када су нацисти убили 850 Руса и Пољака.

Међутим, савезници су мислили да су извјештаји о масовним убиствима, бруталној и систематској тортури, гасним коморама и медицинским експериментима претјерана, те су доводили у питање њихову поузданост. За три године, колико је Пилецки провео у Аушвицу, неколико стотине хиљада људи је убијено, а велики је број оних који су постали жртве медицинског екперимента. 

Како је вријеме пролазило, стражари су почели да елиминишу чланове групе отпора који је Пилецки формирао унутар Аушвица, те је Пољак мислио да је једини начин да он лично замоли савезнике за интервенцију над овим логором. 

У априлу 1943. године коначно је добио шансу, када је с појединим члановима свог оформљеног отпора добио ноћну смјену у пекари која се налазила у близини ограде. Успјели су да савладају стражаре и да пресјеку све телефонске линије. Тада су истрчали из пекаре и успјели да измакну пуцњевима који су их пратили. 

Треба напоменути да је свако ко би помогао избјеглом затворенику био погубљен заједно са њим и да су се на простору од око 40 квадратних километара налазиле њемачке патроле, које су пуцале чим би угледале затовренике у покушају бјекства. Ипак, сва тројица су преживјела овај бијег и успјела су измакну војницима.

Нажалост, Пилецки није успио да спроведе свој план и ослободи Аушвиц. Вратио се разочаран у спољни свијет и наставио је да се бори док га њемачке трупе нису заробиле у октобру 1944. године. 

Касније, у мају 1947, Совјетски Савез га је оптужио за сарадњу с окупатором. Пошто није успио да се избори са таквим оптужбама на суђењу, осуђен је на смрт, те је и погубљен сљедеће године. 

По неким изворима, његове посљедње ријечи биле су: "Живјела Пољска".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.