Прави Опенхајмер је умро на језив начин!

Од 13 номинација за Оскара, филм о “оцу атомске бомбе" освојио је седам, између осталих за најбољи филм, режију - Кристофер Нолан, за најбољу главну мушку улогу - Килијан Марфи и најљоу мушку споредну улогу - Роберт Дауни Џуниор.

То је биографски филм о главном човјеку некадашње "Операције Менхетн".

Амерички физичар Роберт Опенхајмер имао је једну тешку мисао која га је прогањала до смрти. Наиме, он је имао страх да ће због изума његове руке остасти укаљане крвљу.

"Постао сам Смрт. Уништивач свјетова", тако је Роберт Опенхајмер цитирао хиндуистички рукопис Бхавагад гита након што је свједочио првој нуклеарној експлозији.

Роберт Опенхајмер родио се 22. априла 1904. у Њујорку. Потицао је из породице јеврејских досељеника из Њемачке. Његова мајка Ела, рођена Фриедман, била је сликарка, а отац Џулијус Опенхајмер био је успјешан увозник текстила.

Старији Опенхајмер био је само тинејџек када се доселио у САД с мало имовине, без новца, дипломе и знања енглеског језика. По доласку у Сједињене Државе Опенхајмера запошљава фабрика текстила, а он ће кроз идућих десет година својим упорним радом напредовати до позиције извршног директора и стећи богатство. Виши животни стандард породица је окрунила пресељењем на Менхетн гдје су имали колекцију слика која је укључивала Пикаса, Вијара те неколико Ван Гогхових оригинала. Роберт и његов брат Френк од малих су ногу показивали интересовање за науку, да би на крају обојица постали угледни физичари.

Друштво етичке културе

Роберт Опенхајмер у доби од седам година почиње похађати школу Друштва етичке културе. Ту је организацију основао Феликс Адлер, а она се бавила промицањем обуке темељене на покрету културе етике, чији је мото био »Дјело прије вјеровања.« Члан тога друштва, и то служећи у његовом управом одбору, био је и Опенхајмеров отац. Роберт је током основног образовања био свестран ученик. Добро се служио енглеским и француским језиком, занимала га је минералогија, а на самом крају школовања и хемија; трећи и четврти разред завршио је у једној години, а пола осмог је прескочио.

Виша школовања наставља на Универзитету Харвард намјеравајући да постане хемичар, али убрзо се пребацује на физику. На универзитету у њемачком Гетингену докторирао је с 22 године те објавио разне радове о новоразвијеној квантној теорији. По стеченој титули доктора враћа се на Харвард да студира математичку физику и да буде члан Националног истраживачког вијећа. Након бављења истраживачким радом на другим институцијама, Роберт се придружује сектору за физику на калифорнијском универзитету Беркли, гдје је постао редовни професор, а истовремено наставља сарадњу с Калифорнијским технолошким институтом. Пуних тринаест година Опенхајмер наставља да ради на те двије калифорнијске институције.

Кроз свој истраживачки и академски рад, Опенхајмер је дао значајан допринос теоретској физици па чак до нивоа да се сматра оснивачем америчке школе теоријске физике. Творац је важних научних достигнућа у квантној, нуклеарној физици, астрофизици и квантној теорији поља. Физика га памти по Борн-Опенхајмеровој апроксимацији за молекуларне функције, раду на теорији електрона и позитрона, Опенхајмер -Филипсов процес нуклеарне фузије, радовима који су довели до описивања квантног тунелирања, а тридесетих година двадесетог вијека написао је прве радове који сугеришу постојање црних рупа.

Нуклеарно оружје

Оно по чему ће историја највише памтити доктора Опенхајмера јест развој нуклеарне бомбе. У јеку Другог свјетског рата, Опенхајмер је 1942. ангажован да ради на Пројекту Менхетн. Тајни пројект америчке владе био је усмјерен на израду атомске бомбе. Пројект је започео 1941. након нацистичког програма нуклеарног оружја. Лабораторија у Лос Аламосу, у Мексику, окупила је најбоље физичаре и инжењере, а директором Лабораторија 1943. именован је управо Опенхајмер. Његова умјешност у науку којом се читавог живота бавио, изњедрила је три атомске бомбе назива Тхе Гадгет (Стварчица), Фат Ман (Дебељко) и Литтле Боy (Дјечак). Злочини који су услиједили бацањем атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки 1945. и однијели више од 400.000 живота, остају једина употреба нуклеарног оружја у оружаном сукобу и појединост Опенхајмеровог рада које се он сам до краја живота гнушао.

Атомским бомбама баченим на јапанске градове претходио је низ покушаја у и у близини лабораторија у Лос Аламосу. Заједнички рад научника резултирао је првом нуклеарном експлозијом у свијету, оном тестном у близини Аламогрда у Мексику.

"Знали смо да свијет више неће бити исти. Мало се људи смијало, мало људи плакало. Већина људи је ћутала. Сјетио сам се дијела из хиндуистичких списа »Бхагавад Гите« у којима Вишу покушава увјерити Принца да треба извршити своју дужност и, како би га импресионирао, преузима његов вишеруки облик и каже: "Сада сам постао Смрт, разарач свјетова." Претпостављам да смо сви то мислили, на овај или онај начин", рекао је Опенхајмер.

Након стварања бомбе, у научнику се пробудио осјећај жаљења због оружја које је направио. Видјевши како је бомба разорила Нагасаки, Опенхајмер и још неколицина његових колега били су забринути ониме што је бомба узроковала те су сматрали да бомбардовање јапанског града није било нужно. То га је нагнало да министру рата упути писмо у којему је изразио своју жељу да се нуклеарно оружје у потпуности забрани, а потом је у октобру имао састанак с предсједником Труманом гдје је причао о постављању међународне контроле за нуклеарно оружје. Састанак с Труманом доживио је свој заокрет када је Роберт Опенхајмер рекао да осјећа одговорност за амерички војни чин бацања бомбе на јапанске градове јер је осјећао крв погинулих на својим рукама. Трумана су Опенхајмерове ријечи наљутиле, након чега га је удаљио из канцеларије.

Опенхајмер је потом напустио Лос Аламос како би се вратио на факултет, али убрзо је изгубио вољу и за предавањем. Године 1947. прихвата понуду и преузима улогу директора Института за напредне студије у Принстону. Повратак на источну обалу значио је напуштање његове дотадашње партнерке Рут Толман с којом је започео везу по одласку из Лос Аламоса. Функција директора Опенхајмеру је, осим плате од 20 хиљада долара годишње, донијела и смјештај у дворцу из 17. вијека уз пространо имање. Научник је у своме новом дому наставио колекционарско насљеђе својих родитеља. Уз европски намјештај, у Опенхајмеровим одајама нашли су се француска постимпресионистичка и фовистичка дјела.

У новом дому Опенхајмер око себе окупља научнике, моћнике и најугледније људе тог доба.

Под Опенхајмеровим вођством, научници су се ухватили укоштац с највећим проблемом тих година – бесконачним и дивергентним изразима у квантној електродинамици елементарних честица.

Сам Роберт Опенхајмер је дуго био под будним оком агената ФБИ. Америчка служба пратила је научника још од прије почетка рада, када је Опенхајмер показивао симпатије према комунистима и био близак с члановима Комунистичке партије. Агенти су прислушкивањем Опенхјмеровог дома, канцеларије и телефона посумњали да је научник био члан партије.

Опенхајмерова нездрава навика било је прекомјерно уживање у цигаретама. Због тога му је 1965. дијагностикован рак грла те се морао подвргнути операцији, зрачењима и хемотерапији. Двије године борбе с карциномом ослабиле су научника који је 1967. подлегао болести, а преминуо је уз мисао да ће атомска бомба, чији је био творац, уништити свијет, преноси Нови лист.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.