Позадина убиства краља Александра и даље под ембаргом

Срна
Позадина убиства краља Александра и даље под ембаргом

Београд - Извјештај француске државне комисије о атентату на краља Александра Карађорђевића 1934. године у Марсеју налази се под ембаргом и 80 година послије тог догађаја, вјероватно, због тога што би његово објављивање и данас могло да произведе политичку штету, изјавио професор Предраг Симић.

Он сматра да је објављивање извјештаја државне комисије из Екс ан Прованса једина преостала шанса да се открију недвосмислени докази о политичкој позадини атентата.

Симић је за "Вечерње новости" рекао да су били узалудни сви његови покушаји да у Француској добије тај извјештај и да је одбијан под разним изговорима, а исто се касније поновило и историчару Милету Бјелајцу.

Он оцјењује да су, вјероватно, односи са Италијом разлог зашто Француска и данас држи извјештај о атентату под ембаргом.

"После убиства краља Александра само је Мађарска, због подршке усташама, осуђена у Лиги народа, а не и Мусолинијева Италија, која их је подржавала", каже Симић.

Он наводи да је Париз између два рата био разапет између "свог чеда" Краљевине Југославије и Мусолинијеве Италије са којом је Француска кокетирала, рачунајући да може да је окрене против Хитлера.

Међутим, како истиче Симић, губила је подршку краља Александра који је почео да даје изјаве да "Југославија није француска колонија" и да "ниједна одлука у Европи не вриједи без Њемачке".

"Краљ Александар је још 1933. почео да се окреће ка Немачкој. Он је измислио Милана Стојадиновића који је касније као председник Владе извео до краја заокрет ка Берлину. Зато не чуди што је лично Херман Геринг дошао на краљеву сахрану", објашњава Симић.

Он сматра да је, стога, неизбјежна сумња да је иза атентата стајао Мусолини којег је Француска покушавала да увуче у антињемачки блок.

Путовање краља Александра, како наводи Симић, био је посљедњи покушај да се начини неки антињемачки савез, чији је иницијатор био француски министар Луј Барту.

Руски историчар Владимир Волков сматра да је прави циљ атентатора био министар Барту, који је 1934. године успоставио односе са Совјетским Савезом и покушао да створи антињемачки савез у Европи. Барту је погинуо, не од хица атентатора, већ од залуталог метка жандарма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана