Пова вијека од Ватерлоа: Наполеон - диктатор или визионар
Париз - И два вијека након битке код Ватерлоа, француски император Наполеон Бонапарта изазива амбивалентна осјећања - једни га оптужују да је био освајач и диктатор, а други га бране тврдећи да је постигао велике ствари, као што је француски грађански законик (Code civil)".
Први му замјерају "безграничну власт", потоњи истичу да је "ширио вриједности француске револуције".
Под куполом палате Инвалиди у Паризу, гдје се налази његов ковчег, посјетиоци изражавају амбивалентна осјећања која славни император и даље подстиче у својој земљи, два вијека након пораза у бици код Ватерлоа.
"За мене Наполеон је истовремено и зло и добро", објашњава Алом Удри, студент историје који је дошао са пријатељем у обилазак маузолеја. "Наполеон је спровео значајне реформе, повратио је славу Француске, али је ипак превише људи жртвовано за његове снове о величини."
"Наполеон Бонапарта у Француској изазива фасцинацију, али и одбојност", закључује Давид Шантеран, историчар и уредник магазина "Наполеон Први".
Као и у Русији, Кини, Пољској, па чак и Великој Британији, архинепријатеља Француске, "постоји велико интересовање за Наполеона, човјека који се сам пробијао до врха", наводи он.
Реконструкције Наполеонових битака увијек привлаче огроман број знатижељника, његови обожаваоци праве колекције рукописа, кошуља, па све до ноћних посуда са његовим ликом.
Његова изузетна судбина, његова смрт на Светој Јелени, његове жене, од Жозефине до Марије Валевске, потхрањивале су "легенду".
"Свакодневно се објави барем једна књига или чланак о њему, а досад је снимљено више од 1.000 филмова у којим се лик 'Орла' појављује", истиче историчар Жан Тилар који је држао катедру за студије о Наполеону на Универзитету Сорбона од 1961. до 2002.
Поводом 200. годишњице Ватерлоа, у Француској су Наполеону тренутно посвећене четири велике изложбе.
Немали је број и оних који према славном императору и војсковођи осјећају јаку одбојност, што је посљедица туробних историјских чињеница као што су повратак робовласништва 1802. и 700.000 мртвих у ратовима које је водио.
Можда због тога у Паризу има пуно улица у славу његових побједа, али ниједне авеније, ни булевара који носи његово име - само једна скромна улица Бонапарта.
За Шантерана, преокрет се догодио послије Другог свјетског рата. Прије њега се углавном величао "Наполеонов изузетни животни пут, његова тежња за еманципацијом маса". Али након рата Французи су "почели да га сматрају претечом великих диктатора ЏЏ вијека и да га пореде са Хитлером и Стаљином", објаснио је он.
Наполеон је капитулирао 18. јуна 1815. на бојном пољу код Ватерлоа, поражен од Седме коалиције којом су командовали војвода од Велигтона и Гебхард фон Блихер.
Али, шта би било да је Наполеон побиједио у тој бици, упитали су се неки историчари који не сумњају да би се "Орао" одмах припремио за наредно освајање, сањајући француско царство које се простире до Кине.
На питање каква би то држава била, њемачки историчар Хелмут Стубе да Луз наводи да је "Наполеон био диктатор, али не реакционарни властодржац попут руског цара".
По њему, Наполеонова владавина Европом можда не би била тако лоша.
"Диктатура коју је Наполеон 'извозио' у земље под његовом доминацијом представљала је регресију у поређењу са напретком Француске револуције, али није била лоша за нове поданике у Њемачкој, Холандији, Италији и Шпанији", казао је Стубе да Луз, подсјетивши на "једнака права за све вјерске заједнице, право гласа за мушкарце, увођење новог правног система и ширење економског простора".
Да је којим случајем Француска у 19. вијеку успоставила своју доминацију над Европом, Њемачка у то вријеме не би никада толико ојачала.
"Њемачка вјероватно не би ни била у позоцији да изазове два свјетска рата", закључио је њемачки историчар.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
